Српски технички лист
ОТРАНА 78.
Па како
|
је В==21и/ = =8,19 РЕ, то следује г = 6,6. Овакав неочекивани резултат искуство потврђује у пуној мери, јер за она три месеца, за која је више поменути статистички преглед остављен, од укупног путничког саобраћаја на пруским државним железницама било је прихода на даљину путовања од 0 доб Ки 994 772 марака, од 5 до 10 Кт 5756559 мар. од 10 до 15 Ккт 2 669 524 мар., од 15 до 20 Ки 2298855 марака.
Заиста нас мора изненадити, да највећи саобраћајни приход на железницама, као тако моћном средству за брво и лако савлађивање великих одстојања, добијамо баш од путовања, која се простиру само до прве станице.
Пошто смо изнашли закон о честини путовања, сада нам неће бити тешко да одредимо најкориснију величину возарине, која ће одговарати највећем могућном приходу преко трошкова експлоатације. При изналажењу закона о путовању претпоставили смо да је накнада иг за дангубу за време путовања мултипла Ву возарине у, а то је готпуно оправдано при постојећем начину срачуњавања возарине по правој сразмери дужине пута. Но ову претпоставку неможемо задржати и за испитивање најкорисније величине возарине, јер при томе возарину морамо узети у рачун као промен-
или пошто је .В одвећ мало према А, г =
љиву количину, а само накнада иг за дангубу остаје.
непроменљива. Накнада за дангубу услед путовања, коју можемо са мање иди више поуддања да. одредимо, п при одређивању вредности једнога путовања у рачун да узмемо, према приближној оцени износи на. трећину возарине, као што се сада наплаћује Дакле више уве-
дени однос 8 раван је--—, тако да је према пређашњем - 4 3 начину означавања ТУ, — а == Е Анпа== ==" В. Ако
у образац за честину путовања,
Р — а —иг— у
а:
| а -- иг + у
заменемо те вредности, онда добијамо :
2
у Иги 4
Ф др = а И “а В + изг + у из 4 а ако опет краткоће ради ставимо го = а А: =
и В= 0 аће;
Јб — иг — у"
т = т
У овом облику закон путовања показује зависност честине путовања од возарине у и од даљине пута 2.
Па ако сада за путнички километар трошкови експлоатације износе фр, онда ћемо за превоз једнога путника на даљину пута од = километара а по возарини у добити вишка преко трошквва у—ф ж, а за укупни број " свију на ту даљину превежених путника изнеће вишак преко трошкова експлоатадије:
НАЈЦЕЛИСХОДНИЈА ВЕЛИЧИНА ПУТНИЧКЕ ВОЗАРИНЕ НА ЖРДЕЗНИЦАМА
БРОЈ 5.
(С--—иг—>у
|О-иг + уј
Џ == 7 (у—0 2) или СО=>. (у — 6).
Отуда диФеренцијацијом по у налазимо величину возарине, која одговара највећем вишку преко трошкова експлоатације, у:
О Ву из +
+ ЈУ (о+ару++ 0 р 42 (04 Руф и)
По слици, на једначина представља ординате параболе, за коју је параметар = (С 4 [) (6 — и), апедисна оса О ЈУ С тече паралелно са осом параболе
5 КА у одстајању ОЕ — МЕ (С + о р), а почетак
кбрдината О измакнут је од темена 5 параболе за величину
= (0 + 80) + 00 2 (0 Ђу (6 + и)
ЈУ ==
А. да одредимо најкориснију величину возарине у== НЈ за даљину пута г= О К, морамо ординату параболе КЕН да скратимо за ординату ЕЈ праве линије ојК. која се из почетне тачке кбрдината О пење по једначини 2 = и%.
Према томе из закона о путовању сљедује важна истина, коју сам ја раније већ на сасвим други начин доказао, а то је да возарину не треба да узмемо да равномерно расте са даљином путовања, већ да је морамо натлаћивати по ставу, који са већим удаљењем опада , ако соћемо да постигнемо највећи вишак преко трошкова сксплоатације.
Ако у једначини за најкориснију величину возарине ставимо удаљење г равно нули, нећемо и за вредност возарине добити нулу, а отуда следује, ако хоћемо да постигнемо највећи вишак преко трошкова експлоатације, да би и у путничком саобраћају мораљц да наплаћујемо извесну таксу за отправљање. Но пз извесних лако појмљивих обзира мораћемо од тога одустати, па већ и из обзира на друмски саобраћај, почем друмови на мала одстојања железницама конкуришу.
Из изведене једначине видимо, да најкориснија. веЛичина возарине зависи од вредности О и р, од трошкова експлоатације ф и од накнаде за дангубу и. Да би образац могли практички применити морамо за разне кодске класе те вредности одвојено да одредимо, а како се то ради показао сам опширно у једној расправи мојој,