Српски технички лист
БРОЈ 5.
која је штампана у „Агсћју (ез Ејвепђћапуезепа“ за новембар 1890. Овде ћу да изложим само одређивање возарине за трећу клабу.
Под предпоставком да ће се без увећавања броја возова моћи савладати саобраћај, којп бп се услед смањива возарине увећао, у поменутој расправи показано је, да за трећу колску класу трошкови експлоатације за путнички километар пзносе 1 РЕ, а да је накнада за дангубу по сваком пропутованом километру равла 1,2 РЕ. Исто тако проучавањем постојећег саобраћаја трећом класом нађено је да је рведност Р равна 28, а вредност (0 за даљину пута до 200 Ктп равна је 8827, удалења пак 8198. Према томе најкориснија возарина ва трећу класу износи за удалења до 200 Кл:
у = — 1955 — 12 2 + јУ8 981 186 — 16962 = а за удалења преко 200 Ки:
у == 4108 — 12 = + ЈУ 17 107 496 - 85908 =.
По овим обрасцима израчуната је возарина за разна, удалења и исписана у овој таблици 1., а на седичан начин израчуната је возарина п за другу и четврту класу, па је и она у тој таблици изложена.
ТАБЛИЦА П. КОРИСНА ВЕЛИЧИНА ВОЗАРИНЕ у РТ
ужа Моле Ту. КАУСА 1. КЛАСА | Џ. КЛАСА
50 110 71 858
100 198 297 601
200 960 581 1069
300 486 812 1498
400 604 1022 1888
500 707 1218 2247
1000 1096 1978 3757 1500 1350 2517 4909
Тачност израчунатих вредности за најкориснију величину возарипе зависи од тога колико ће бити поуздане вредности С и Ро из закона путовања, а њих можемо са довољном сигурношћу и без сваке тешкоће да одредимо по статистичким податцима, Исто тако зависи и од тога, са колпком су тачношћу одређене вредности за трошкове експлоатације Ф пи за накнаду дангубе и. Као крајњу границу погрешке можемо узети да се једновремено при одређивању вредности за трошкове експлоатације учини погрешка од 109, а ва дангубину од 20, па п такве вредности када у образац уведемо, добићемо за возарину вредност која се највише за 1094 разликује од тачне вредности, А разлика од 109, од најкорисније величине возарине смањује вишак преко трошкова експлоатације само за 1, до 2
Ставови из таблице 11. важе само за обичне путничке возове. За брзе возове нећемо смети поћи од претпоставке, да се увећан саобраћај може савладати без увећања, броја, возова, У напред наведеној расправи мојој показано је, да за тај случај, када хоћемо да одредимо најкориснију величину возарине, морамо ставити за трошкове једног путничког километра у трећој класи 2,38 РЕ, а напротив дангубипа смањује се на 0,75 РЕ. По тим бројерима добијамо за Орве возове возарину
НАЈЦЕЛПОХОДНИЈА ВЕЛИЧИНА ПУТНИЧКЕ ВОЗАРИНЕ НА ЖЕДЕЗНИЦАМА
за већа |
СТРАНА 79.
већу за 75% од возарипе обичних путничких возова. Повишица возарине за брзе возове износи сада на пруским жедезницама око 12'/, до 169, у Угарској од прилике 25%, а у Аустрији 50%. Возарину за брзе возове не би смели повисити са 75% с тога, што би се онда један велики део путника, који сада путује брзим возовима, задовољио обичним путничким возовима, а услед тога било би од брзих возова. мање вајде. Из тога равлога неће бити умесно ту повишицу цене узети већу од 25 до 38. Израчунати најповољнији ставови за возарину на мала и средња одстојања већи су од сада постојеће возарине, која је у слици представљена ординатама праве линије ОМ. Возарина на пруским железницама, сада пзноси по километру просечно за четврту класу 2,10 РЕ, за трећу класу 8,33 РЕ и за драгу класу 5,30 РЕ. Према томе даљина, на којој би садању возарину ваљало увећати, те да се добије највећи вишак преко трошкова експлоатације, износи за четврту класу од прилике 60 Кт, за трећу око 70 Кт а за другу и 200 Ка. Но како је по свој прилици искључено повећање садање возарине, то се само за већа удалења може говорити о увођењу најкорисније возарине, за која је она мања од садање.
Када би хтели да применимо најкориснију возарину по рачуну, онда би се она за сваки километар повећане даљине пута морала за нешто смањити, Па како би такав начин рачунања био неугодан п за путнике нелрегледан, могло би се томе доскочити тиме, што би став за возарину по километру могли узети сталан, а даљину пута повећати за одговарајућу дужину. Дакле даљину пута у километрима имали би преобратити у другу, коју можемо назвати платежном дужином. Не препоручујући нов начин, који бп се имао увести за срачунавање возарине, но само да би показали како би се при томе имало поступати, покушаја ради хоћу овде да извршим такву једну поделу по платежној дужини.
Са довољном тачношћу могди би се приближити најкориснијој ведичини возарине, када би узели 15 платежних дужина по 20 Кт, за тим 10 по 25 Кт, па 10 платежних дужина од по 30 Ката, 10 по 85 Кт и 10 по 40, а ва тим сваку даљу платежну дужину по 50 јап, при чему би као основну цену завели од сваке платежне дужине по 80 РЕ за четврту, 50 за трећу и 90 РЕ за другу класу. Но за размак од 20 Кш за мала удадења до 100 Кт добиди би одвећ јаке скокове при одређивању возарине, с тога ће згодније бити да првих 5 платежних дужина поделимо од 1! одсека за наллаћивање, од којих би првих 6 имали дужину од по 10 а других 5 дужину од по 8 Кт, а ималп бп да рачунамо за свакп од прва три одсека по у, и за сваки од других 8 по половину основе цене за платежну дужину. По оваквом расиореду срачуната возарина изложена је у овој таблици ПТ. (Види таблицу на стр. 80.).
Када засебно за различите колске класе изведемо закон путовања, можемо на основу истога израчунати број путовања, који би се на сваку даљину вршио при наплаћивању ове возарине, па према томе могли би срачунатл и одговарајући саобраћајни приход, као и вишак преко саобраћајних трошкова који би се при томе добио. Такав рачун показује, да бп се у сравнењу са садашњим саобраћајем повећао број путничких киломеметара за 60%/,, а вишак преко трошкова експлоатације порастао би за 8 милиона марака. При томе није узет у рачун вишак прихода који би дошао од повећања цене