Српски технички лист

СТРАНА 80.

ДИЈАТРАМ ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ ЈАЧИНЕ СВОДОВА КОД МОСТОВА БРОЈ 5.

ТАБЛИЦА ШП

Дужина Воза. 5 рина у Р! о ај“ ЗА Примед 2 од до |ту. ка. |. кл. | Џ. кл, ––—_———_——_п—_____-__|---_ ______________ 0 10 10 20 30 10 20 20 55) 60 11 одсека за наплаћивање 20 80 80 50 90 30 40 45 75 185 уместо

40 50 60 | 100 | 180 50 60 45 | 195 | 225 5 платежних дужина, 60 68. 90) 150! 270 68 76 || 105 | 175 | 815 76 84 | 120 | 200 360 84 92 | 185 | 295 | 405 92 | 100) 150'| 250 450

100 | 170 || 180 | 300 | 540 платежпе дуж. по 20 Кал 300 | 825 | 480 | 800 |144) КЕ вео от 550 | 580 || 780 |13800 | 2 340 » » » 80» 850 | 885 |1080 |18 0 |8940 » » » 95» 1200 | 1240 || 1880 | 2800 |4 140 » » љ» 40» 1600 | 1650 | 1 680 | 2800 5:40 > » » 90

за брзе возове и добит од преноса пртљага. Но пзриком морамо опет повторити, да у таблици П1. изложене

цене онакве какве су тамо не би ваљало одмах за примену препоручити. Нарочито треба. најбрижљивије размисАанти о ценама за локадни саобраћај, јер при њиховој одредби поред економских прилика долазе у обзир и социјално подитички односи. А и за срачунавање цена за путовања на кратка остојања биће одсеци од 10 Кт по свој придици јоште одвећ ведиви узети. Даље треба и то узети у рачуп, да би отпао попуст за. повратна и обилазна (Кипадтевеп) путовања, те би онда на одстоЈања до 800 Ко од прилике одлазак п повратак скупље стао, но по садањим ценама за повратне карте, што би могло опет дати повода јоште већем спуштању возарине.

Закон путовања даје нам важно спомоћно средство за оцену сваке промене у возарини, јер по истоме можемо унапред да прорачунамо каква бп промена услед тога наступила у ведичини саобраћаја, па дакле и у вишку прихода преко трошкова експлоатације. Као важан резултат предњих рачуна истиче се уверење које смо тиме добили, да за далеке путове управа железничка може са коришћу предузети смањење возарине, а на против да би свако смањивање псте за мада и средња удалења проузроковало смањивање прихода преко трошкова експлоатације, ДОДА Р- РРА М

ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ ЈАЧИНЕ СВОДОВА КОД МОСТОВА И НАЈПОЗНАТИЈИ ЕМПИРИЧКИ ОБРАСЦИ УПОТРЕБЉЕНИ ПРИ ТОМЕ СА ДИЈАГРАМОМ НА ЛИСТУ ХХУТ.

Од Вел. Антића, инспектора;

Као што је познато, Римљани су први почели у свету градпти мостове са зиданим сводовима. Најстарији такав споменик је велики аквадукт у Риму (аоаса тата) саграђен од Тарквинија на 600 тодина пре

„Христа. Затим су саграђени чувени мостови од Каја

Флавија Сципија, Суде, Августа итд. ит, Д.

Користећи се овим римским грађевинама, пталпјанске архитекте у средњем веку као: Паладпо, Алберти и Сердио покушали су да поставе сталне обрасце за израчунавање јачине сводова п осталих делова код мостова. Али, како су они ове обрасце по готову од ока склапали из малог броја постојећих грађевина, које у архитектонском погледу и данас заслужују цену а у инжењерском се јако критишу, то су ови обрасци без икакве вредности,

Кодевка рада за конструкцију и израду зиданих мостова са сводовима је Француска. Готије п Џероне су у 18-ом веку поставиди први емштричке обрасце за израчунавање димензија мостова, али и сами су увидели, да ти обрасци нису са економска гледишта, повољни, јер су при већим отворима, давали претерано велике димензије. Тим поводом, почеше Французи да раде на обрађивању теорије сводова. Чувени инжењери пи научари увидоше, да теорп,а сводова мора обухватити два велика проблема:

1. кад су дате димензије свода и димензије материјада, да се одреди притисак или потез у ма којој тачци свода; и

2. кад је познат материјал, распон и висина (стреле) свода, да се одреде друге димензије истога тако, како

| притисак пли. потез у ма којој тачци неће превазићи

извесну вредност,

На решењу ових проблема радило се почев од 18. века па до данас — и наука их на жалост није могла да реши.

Немогућност ова долазила је до сада поглавитог из следећег :

Ми треба да знамо особине употребљена материјала за свод п отпор који на квадратну јединицу даје било сили притиска било сили потеза, Безбројни експерименти о овоме постоје п одређене су јачине за разне мзтеријаде ш то бројно,

Али овим бројевима не треба покдонпти сувише вере, јер једна веома важна а до данас мало испитана тачка о отпору камепа, то је, да се зна, како се овај отпор мења са димензијама призама на које се врши притосак или потез. Цифре о јачини разних врста камења по цигала само су релативне у погледу притиска, или потеза који се врши по целој површини камена. Када је у пштању притисак само на једну тачку сводна камена, отпор у толико више расте, у колико је та тачка удаљенија од ивице што код метада није случај и обратно; ади како и у којој мери ово растење или опадање бива, ми не знамо и са тога се стављени проблеми у теорији не могу тачно да реше.

Наилазећи на ову тешкоћу при третирању теорије сводова, пнжењери п научари тражили су да се по могућству што више приближе тачности — џ почели су да изпалазе и одређују положај линије притиска (можданице, Огаскише Ја соштђе де ртегвоп) као најрационалнију до данас одредбу за сталност мостова, Изналазећи ову линију притиска, напидо се одмах у почетку на несавладљиве тешкоће, које би требало одклонити, те да се проблем до краја тачно, сигурно и економно реши. Теорија сводова основана је на хипотезама,, а,