Српски технички лист

БРОЈ 5.

чим је то случај ту нема строге научне петпне, нити математичке тачности, у строгом смислу узевши, Теоријски образци којп су усљед разраде предмета постади, давали су п дају често резултат такав, да се није рен тирао труд, који је ва решење проблема уложен. 'Теорија основана на хипотезама, запостављена је најчешће емпирији, што је очито у најновоје доба Монијер показао.

Резултати при израчунавању зпданих мостова са сводовима добпвени путем теорије нису задовољили

нити задовољавају сасвим пнжењере; добијају се кад- |

што сувише претерани а кадшто недовољни. Посматрајући сводове у погледу отпора његова материјала, сви разлози говоре, да се јачина темена сводна не увећава, сувише, јер се тиме увећава п притисак на опасном саставку (Вуцсћћсе, ротаб Че гирбите) а то је оно од чега се највише имамо п да плашимо. И ако у први мах магледа парадоксална ствар, тшак је истина, да је

ДИЈАГРАМ ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ ЈАЧИНЕ СВОДОВА код МОСТОВА

посве погрешна хипотеза, по којој многи научари и ин- | жењерпи држе, да свод једног моста треба тим јачи дао

буде, у колпко бп желили да је стабилнији пода ту дебљину или јачину свода треба повећати у оној мерп, у колико је камен пли цигла мекша; напротив, што год је камен пли цигла мекша, тим свод једнога моста треба

да буде мањи. Поступак при овоме, разуме се да имао

својих граница, које су нам обележене пскуством.

Увиђајући све ове сметње да се до праве истине дође, најчувенији пнжењери п зналци у Француској покушаше, да па резултата добивених на пзвршеним мостоврма а користећи се доказаним научним пестинама при теорији — поставе такове образце, којп ће без многог арчења времена дати најповољипје резултате за израчунавање мостове, који се у важњијим приликама могу после и са теоријског гледишта дискутовати.

Пероне, Дежарден, Готеј, Левеље, Легидије, Дипиј п у наше дане чувени професор Кроазе— Денопе поставише емпиричке образце, који се махом у свету данас употребљавају.

На Французе се угледаше Немци те из туђих и својих извршених грађевина створише своје, а затим и Руси који утврдише опет своје образце.

Ми смо прикупили све ове резултате Француских, немачких и руских инжењера, користећи се богатим делима Француске п немачке литературе а нарочито: Вигре-а (Ггакћ де 1 тавешепт, има га, пелокупног у библиотеци министарства грађевина), „Дебове-а (Малте! 4 Упоетешт, има га у библиотеци министарства. грађевина), Клеменсе-а (сопта ртабаче Че фтараох риђћев, има га у библиотеци мин, грађевина); Жавена п других — и писте пзносимо на углед и употребу српских инжењера,

Табло А. — Јачина у темену 4

1. ОБРАЗЦИ УПОТРЕБЉИВИ ЗА полукружне сводове.

К полупречник интрадоса, ( распон моста 4 = Оза — 0,085 ( та 4 = 0,33 — 0,033 | “ : а = 0,80 == 0,05 • · . а = 010 + бо УЈ а == Оз + 0,021 ! КА б та == 89 па « «и а = Ооо 0 а = 0,67 = 0,021 !

Перонет • · • · · Левеље · · · •· Дежарден · пара 1 Легплије · ·

за 1 <7 16т · · · Готеј = „ бод> а •

СТРАНА 81,

Табло А. — Јачпна у темену 4

пне

употрЕБљивВи зА полукружне СвВоОДоВЕ

1. ОБРАЗЦИ

( распон моста

Дипиј · у · · · · •• · •• • Ф== 0,0 у: Крозве— Деноне [ва обичне а ==0, 15 + 0,15 УЗЕ. | „ железн. = 0, 20407 У2Е.

МЕ |

Ко полупречник пнтрадоса,

Кавен · ћ

а == даг + 0, Г. • а == 0ађ - боз |,

а == 0,29 - (ба 0,003

Руска инжењери · · •· Немачкп инжењери ·

У образцу Кавена означева Љ узвишење свода пди стрелу.

П. ОБРАЗЦЦИ ЗА сегментске сводовЕ СА ПОЛУПРЕЧНИКОМ Ћ,

Образца Кроазе — Деноише-а за обпчне мостове: висина. лука та == О 5 0 угћ

за железничке мостове:

4 = 0,20 + блтуг Е да = 015 +–- дола УгЕ · д= 020 + длоуг л “ Ф= 0,15 + 0лз УгЕ .

о Ф=0 о -Ролг УЗЕ =

4 = 0,20 + 0л5угЕ Ф==0,зо + ба УгЕ

па Ф=бло Бол угЕ · а=02о + дазугаЕ

пр. ОБРАЗЦИ ЗА елиптичне иди сочивасте (коввгтХтЕ АЈВЕ РЕ РАХЈЕЕ) ОВОДОВЕ

Образац Кроазе — Деноше-а

за обичне мостове · · = 05 -- бол уг

за желез. мостове Ф= 0,20 + бат УгЕ

У овим обравцима претставља Јо полупречник онога круга, кога елипса пли сочиваста линија има ва узвишење (РЕенћбће, витђаветеп!).

Табло В. — Јачина сводова на лежишту Е. Ако ту јачину означимо са Е а јачину свода у

_ темену са а, онда се јачина ЈЕ применује код сегмент-

ских сводова на почетку свода (ивица управна на ин. традос) а код полукружних, елиптичких и сочивастих сводова у тачци која одговара '/, (половини) узвишења.

Тако имамо за:

подукруго + 3 5 5333 6 + Е == Ј зо а узвишење У, · · · · · == 1804

сегтментски аи | Удио Мугак а 5 а Ивањи Вод

сводови по И“ У бе о ћу а па И ет а на он