Српски технички лист

СТРАНА 82,

узвишење у, • · •· • Е=7180 4 •· « == 1во 4 К = 1,10 а

елиптички п | сочивасти «4 „ »„ у, ·• сводови | Ма И рта

У табло-у А сређени су до данас најпознатији и највећма цењени образци за израчунавање јачине полукружних сводова у темену.

Ако резултате ових образаца поступпо пренесемо на један координатни спстем на којп узпмамо распон моста као апецисну, а јачину свода као ордннатну осу то добијамо, дијаграм на листу ХХУМ].

Из ових дијаграма видимо очигледно у колико образци појединих пижењера једап од другог одступају, У колико су обравци новија времена, када је теорија много јаче била одређена п када се мното вшше пзвршенох мостова за штудију на расположење пмало, у толико се по готову јасиије види одступање новијих инжењера од старијих; док образац Дежардена за 100 1а распона даје јачини свода у темену колосалну вредност 5,85 та дотле најсовији образац професора Кроазе Денопе-а даје само 1,6, т и то по све рацијонално! Овоме последњем се највећма приближује данашњи немачки обуазац а затим иду остали,

АНАЛИТИЧКА МЕТОДА

БРОЈ 5.

да дивно је чудо, да су Руси у одређивању јачпне сводова претекли чак и Дежардена и мпнули 18, век у конзерватизму. Узрок овоме треба тражити, ми тако. држимо, у невештини и песолидности извршених њихових грађевина у почетку, које су доципје они прп израчунавању чак џ за оспову узималп.

Али, дијаграм овај не служи само за то, да покаже разлику поједипих образаца. он служи још нарочто и за то, да сваки инжењер може њиме за сваки. распон одма одредити п јачину свода у темену. Ако се има ма какав распон моста, то треба шестаром само па одговарајућој ординати до линије иввесног аутора узетп, дужину п пма се одма јачипа свода у темену.

Одговарајући свима захтевима данашње науке а. водећи обзира о свима чињеницама најтачнији је образац Кроазе — дДеноив-а, ов је данас најраспрострањенији и једино употребљив од страпе Француских пижењера.

На завршетку наломињемо, да се сви предњи 06разци употребљавају п за мостове који су насипом покривени. Ако означимо са 7, висину насшпа, то само добпвеним резултатима у конструјисаном дијаграму треба у таким случајевима даватп 0,02 Љ, метра.

Београд, 6. маја 1891. год.

АБВАДИТИЧКА МЕТОДА

за изналажење максималних трансверзалних вила, које су изазване подједнако подељеним покретним и то посредним оптерећењем,

У књизи: „Пге отарђасће ак дег Вашћонзтиктопен“ уоп МаЏег Вгезјац Вата 1., страна 109. в.

71., говори се: 0 изналажењу максималних траневер- |

залних сила за посредно оптерећење, п гравпци, до које треба да наиђе подједнако подељени покрети те-

рет у једном пољу, па да у њему изазове максималну

с) : број цељих поља захваћених попречним но-

сиоцима десно од У (границе оптерећења);

4) т број поља лево од ХМ, рачунајући ту п поље

у ком се налази тачка оптерећења; еј бо и ВИ === >#4-Е 2; 9 (т-= =>) 4 =;

6) р подједнако подељени терет на јединицу дужине.

транверзалну силу. Ту је изложена метода, са свим граФичке природе, алп ми ћемо овде да решимо ствар аналистички. Ради тога нужна су нам ова овначења: (ел. 1)

а) Нека је («== А В дужина носиоца; ђ) 4 међусобно остојање попречних носилаца;

Са обзиром на горња означења следује:

5 А | = Зао (1 је = м7 Заабља, 24 (2).