Српски технички лист

БРОЈ 6. п 7.

Даље по конструкцији је Ол = 0,9 · 7, по рачуну 2

ИО ТО а 7

пак је Ол = : пошто те посдедње једнаа чине сравнимо онда је приближно :

4. 0,70711 7

= 0,9

отуда можемо пзрачунати приближну вредност за л, коју ако са л, означим јесте:

то == 9,11922 + - -

према томе је приближна вредност количине л већа од праве вредности за д == 9,14222—9,14159 == 0,00063. Дакле је ректиФикација кружних лукова по конструкцији тачна до закључно трећег децимала, и то свију т

т'

За полукруг јесте:

лукова од 0 до

к · 9 — " 2 бр == === де

=> 2

и 0,9 · 0,70711 +"

реј . ——— ај 76 С5блх = Сбл · :: —

а кад исте вредности сравнимо онда је:

---- ==) ,9. =-0, 70714

РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА

ОТРАНА 108.

откуда је ла == о 66

према томе је грешка у ректиФикацији лукова од сре75 2 = 0,00109 већа од нуде то значи да је конструисата. дужина за, 0,00109 већа од праве вредности, или ректиФикадија је тачна до закључно другог децимала, која је тачност довољна за обичне прилике, а нарочито за полукружне еволвенте, Најзад, тачна вредност за 2." 2."

О5лљ == = ~ = == = 0,636620 • У а л 3,14159

ИЛ диштних углова од —— до за ДА ==8,1%968 —9,14159== 4 , ,

конструктивна пак вредност за

Сб =-0 а = 5уб=— + ==-0,9 + 0,тота ет

> 4

= (0,636399 • 7, према чему је конструктивна вредност за д = 0,000221 мања од праве вредности, дакле од-

И редба тежишта лукова од средишног угла -)- до л тачна

је до закључно трећег децимала, што је за графичку одредбу тежита кружних лукова сасвим довољно тачно. Приближну конструкцију тешке спирале публиковао сам први пут у мојој меканици 1880. године 5. 123., но тамо нисам доказивао тачност конструкције, што сам ето овде извршио. Друге пак важне особине тешке спирале описао је професор математике на В, Школи г. 4. Нешић у својој расправи покушај квадратуре круга.

Љубомир Клерић, професор теоријске меканике на техничком Факултету Вел. Школе.

РЕГУЛДИСАЊЕ БЕРДАЛА

ТО пртљхТА АЕК МО ДЕ ЕМА. РОомМАЛЈО-УЕНЕТМ-А“

САОПШТАВА

Н. И. СТАМЕНКОВИЋ

(ПРОДУЖЕЊЕ)

Са извештајем ове комисије, од 1879. године, 84вршују се и штампани акти „Оопап-Мегет-а“, који је ставио себи у задатак, да питање о регулисању Бердапа, не напушта.

Сама пак аустро-угарска влада, обраћала је овом питању ведику пажњу, све донде, докле је граф Андраши био председник заједничког министарства, који је и придиком закључка, Берлинског Уговора, показао да је за ово питање јако заузет.

Отступањем графа Андрашија, влада је не само обуставила сваки рад по овој ствари, већ је, изгдеда, сматрала ово питање као неку беду, коју је Андраши влади оставио. Као потврду овога, износи Деле у „Папоћи иа-у“ за 1888. годину Љ 11. како је у почетку прошле деценије било стање воде у Дунаву исто тако ниско, као оно пре 40 година, када је Вашархељи Ду-

нав снимао, па је с тога Дунавско удружење, модило тадањег министрм војеног, да одма пошаље до Јуда једну чету пијонера, ради попуњења сондаже, коју Вашархељи није могао довршити, јер је велика вода надошла. На ову молбу одговорио је министар, тек после некодико месеци, да се тражена чета пијонера не може послати.

Исто тако се види немарност тадање владе према Ђердапу и из речи бившег министра трговине др. Банханса, који је, приликом дебате о горњем одговору министра војеног, у одбору поменутог удружења, рекао: како би боље било да се најпре пред сопственим вратима чисти и пре свега Дунав код Струдена регулише.

Године 1888, пошто је регулисање Ђердапа од стране Аустрије, пренето на Угарску, да она исто о свом трошку изврши и таксу наплаћује, поверило је

14»