Српски технички лист

ОТРАНА 196.

Као градилиште означен је онај део ливаде, који лежи између пута голубинског и Дунава и који се затвара продужењем речних корита до Дунава.

Код тога каменолома намеравају предузимачи да саграде колосек, који ће ићи од каменолома до Дунава и прелазити преко колског пута.

Пошто пак може лако бити, да овај последњи каменолом неће бити довољан, то је предузимачка компанија означила као резервни каменолом оно уско ждрело, које се налази више поречког моста горе уз Дунав.

68

бело

црвено

[

бело црвено

Са. 2.

Ако се и овај други каменолом буде употребио, саградиће се потребни колосек дуж колског пута до пристаништа.

9, На Гребену прегледан је најпре онај део те косе, који ће се, као саставни део пројекта морати разбити.

Према пројекту та коса треба да се, у правцу према тврдој земљи и параделно с насипом, који ће „служити за уставу, разбије у дужину за 150 ш, рачунајући од крајне тачке, која упире у Дунав, а у ви„сину онолико, колико буде насип висок. Подножје оног дела косе, који се има разбити, одређено је горњом мером, а стрмина његова зависи оо састава и тврдоће камена.

Пошто се:поменути део Гребена, према протоколу мешовите комисије од 8. (20.) априла 1889., нема сматрати за каменолом, и пошто је према томе, разбијање означеног дела Гребена уступљено бесплатно; то неће бити потребно отварати други каменолом, бар све дотле, докле се год из тога дела косе узмогне добијати камен за грађење насипа, који ће служити за уставу. С тога жеде предузимачи, да под гребеном употребе за градидиште само оно земљиште, које иде од линије Гребена, косе допод винограде и захвата 40 у ширину, рачунајућп од обале дунавске.

8. На Геозденој Капији (Ђердапу) желе предузимачи, да употребе за каменолом уску долину потока Кашајне, који утиче у Дунав више Гвоздене Капије.

РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА

БРОЈ 8, и 9.

Каменолом би био дугачак 1100 т, а захватао би земљиште са обе стране потока.

И ту ће се саградити послени колосек, који ће ићи до обале дунавске п премостити поток.

Како се иту може деспти, да се из каменолома, који је мало час описан, не добије довољно материјала; то предузимачка компанија означава као резервни каменолом ждрело код Ђеврина.

Буде ли се употребио и овај последњи каменолом, онда ће се од њега, дуж колског пута, повући послени колосек до оног места, на коме ће колосек из прво поменутог каменолома допирати до обале дунавске.

Као градилиште употребиће се ту оно земљиште, које захвата простор од Саларије до општине сипске, између колског пута и Дунава.“

Од свега овди поменутог земљишта, само неколико ливада је приватна својина, а остало је српске државе

Пре него што је протокол о овим закључцима, био потписан, изјавили су српски изасланици жељу, да се поведе реч и о накнади штете за риболове, о тарпФским таксама, о евентуалном засипању милановачког, пристаништа и о другим питањима, која имају везе са регулисањем доњег Дунава. |

Изасланици угарски изјавили су да је ова мешовита комисија надлежна да претреса само она питања, која су стављена на дневни ред, а да се не сматра надлдежном, упуштати се у претрес пи других питања.

4. јула 1890. године известило је наше министарство народне привреде аустро-угарско посланство, да је усвојен у свему протокол комисије од 12., 13, и 14. јуна.

8. (15.) септембра било је свечано отпочињање радова регулационих, коме су присуствовали српски министар - председник г. Сава Грујић п министар грађевина г. Мидивоје Јосимовић, а од аустро-угарске стране били су угарски министар трговине Барош, председник угарског министарства граф Сапари и аустријски министар трговине Марки Бакем.

Какви су послови извршени, као и какви су се вршили у добу кад је прослављан свечани одпочетак радова, најбоље се види из извештаја наше комисије од 15. септембра 1890. упућеног на нашег председника министарског савета, |

Тај извештај, ког су потписали чланови комисије гл. Ђ. Ненадовић п Свет. Зорић, гласи:

„Комисија за преглед регулацијоних послова на Ђердапу и доњем Дунаву бавила се на лицу места од почетка месеца августа“до почетка септембра, текуће године, и у следећем част јој је поднети извештај.

Главни посао комисије састојао се у ограничавању уступљеног земљишта за радове, ограничавању и прегледању камених мајдана, према, уговору закљученом између министарства народне привреде и предузимача, # у регулисању предузимачевих односа са српским власстима, полицијским и дарипским.

До краја бављења, комисије, 10, септембра текуће године, стање радова на Ђердапу може се свести у гдавноме на приправне послове око подизања барака за канцеларије и раднике, грађење путова и осталих срестава за саобраћај, као железница и пристаја обалсвих, и на послетку отварање камених мајдана. о

Сада се врше послови на три места, од којих су два на српској страни и на српском земљишту, Код Гребена и Сипа; треће се находи преко пута, Поречке Реке па аустро-угарској страни, пи ту се ради у кориту дунавском, Прва два поменута посла, најзначајнија су по своме обиму, као п у погледу на тешкоћу извршења, њиховог.