Српски технички лист

СТРАНА 142.

11, маја прошле године поднела је та комисија одбору општинском свој извештај, који ми у целости овди доносимо,

Извештај гласи:

„Као год што је важно тштање о водоводу, исто тако важно је питање и о ханалисању Београда. Јер, као год што је за одржавање нашега здравља потребна чиста вода, псто је тако, ако не још п у већој мери, потребно чисто земљиште и чист ваздух околине где станујемо.

Да ли је пак земљиште у Београду чисто, показаће нам прост рачун.

Просечно се може рачунати, да сваки становник избаци из себе до 500 килограма, које мокраће које тврдог ђубрета.

Ако рачунамо Београд са 35000") становника, то годишње износи само људског ђубрета (екскремената) 17,5 милпона килограма.

Ова грдна количина ђубрета, у нас већином повире у земљу, а сразмерно малп део одилази постојећим каналима пли се извози.

Но сем овога, напаја се земљиште наших авлија, с дана у дан, помијама п већ употребљеном водом у кући. Не рачунајући више од 10 литара дневно те воде на сваког становника, то годишње понире у земљу писпод наших авлија до 180 милиона литара нечисте воде.

Дакде укупна количина нечистоће износи у Београду годишње најмање 147 милиона килограма или дневно близу 400 000 килограма.

Што значи: кад би хтели спречити да сва ова нечистоћа не иде у земљу, морали би за извлачење писте ван вароши, сваког дана имати по један железнички воз од 400 кола. Или, кад би се сва нечистога, скупљада у добро озидане помијаре н ва извлачење ђубрета и3 њих плаћало по садањој токси 10 динара од 1 куб, метра, издавао би Београд на то годишње близу милион и по динара.

Међу тим ми сви знамо, да се сразмерно малл део поменутог ђубрета уклања из вароши, а већи део гомила се испод наших кућа, авлија и улица тако, да кад земља не би пмала ту особину да ђубре преради п постепено преобрати у минералне нешкодљиве састојке, земља би испод наше вароши ускоро постала јако нечиста, да се човек не би на варош ни осврнуо, а камо ли у њој становао.

Ну и моћ земље, да ђубре прерађује, има своје границе.

Чим количина ђубрета постане толика да се земља, њоме засити, онда је сав сувишак нечистоће подложан простом трулењу, те се тиме кужи с једне стране земљиште варошко и подземна вода, а с друге и ваздух у самој вароши,

Последица тога, су учестана појава п брже ширење разних заразних болести, и у опште постаје становништво нездравије.

__Ова засићеност земље нечистоћом, најпре се и најочевидније покаже у бунарима, јер подземна вода упијајући постепено непрерађене делове ђубрета, постаје неупотребљива за пиће. Као што је то у Београду већ тако често случај, да се овај пли онај бунар, који је давао пијаћу воду „покварио“.

А да су допста воде у нашим бунарима покварене, нарочито у насељенијим крајевима, најбоље се види из хемијске анализе вода, које је прошле године извршио члан ове комисије др. Марко Леко.

') Последњим пописом констатовано је да Београд пма до 56000 становника.

ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ У БЕОГРАДУ

вроЈ 8. п 9.

Тај је пзвештај, поднет одбору општинском и штампан у извештају техничке компсије о каквоћи воде ва будући водовод, и из њега се веома јасно види, како је нечисто земљиште на коме обитавамо.

Како пак постоји непрестала комуникација ваздуха, у земљи са спољним ваздухом, то је очевидно, да ни ваздух који удишемо, није много чистији од воде у поменутим бунарима.

Кад би санитетска полиција у нас била онако развијена, као у другим европским државама, нема сумње да би, ако не пначе, оно на основу резултата поменуте анализе вода, натерада или општину или појединце, да у што краћем року уклањају све ђубре из вароши,

Време је дакле, и то крајње, да општина београд“ ска предузме мере противу нагомилавања ђубрета у земљишту варошком, те да тиме отклони један од главних услова, због којих је Београд нездрав.

Данашња хигијена захтева, да се у погледу одржавања чистоће у каквој вароши, испуне ова четири услова :

1. СОпречпти нагомилавање ђубрета и у опште отпадака, на земљишту варошком, а исто тако спречити и њихово понпрање у земљу пли у подземну воду.

2. Што брже отклоншти из обиталишта све ђубре и отпатке.

3. Опречити да се нагомилавањем ђубрета и одпадака ван вароши, пе окужи земљиште, ваздух и подземна пили текућа вода, што значи учинити ђубре нешкодљиво било дезинфекцијом, било прерадом ради гнојења земље. .

4 Одвести што брже ван вароши сву метеорску воду, која на варошко земљиште падне, јер и та вода, спирајући улице и дворишта, садржи известан проценат нечистоће.

Поред ова четири услова, увек се поставља још и овај услов:

- 5. Да се одреди висина до које се сме подземна вода пењати, како би с једне стране одклонили утицај мењања стања те воде на заравне болести, а с друге страпе ослободили зграде од сталне илп периодичне влаге,

Да се ови хигијенски захтеви испуне, има више начина, према томе како се кад и где овом или оном од поменутих захтева, даје већа или мања важност.

Од свег ђубрета, које треба што пре уклонити из наших станова, на трвом месту долази људско ђубре п то првенствено тврди дедови, Јер то ђубре већ из нашег тела изилази готово у трулом стању, а често са клицама разних болести.

За тим, на другом месту, долазе помије и вода која се у кући и при разним занатима троши.

На послетку пак долази одвођење метеорске и подземне воде.

(6 друге стране опет, узев по количини у којој се помевуте материје појављују, долази на прво место метеорска вода, Јер, докле за Београд количина укупног ђубрета износи дневно близу 400 000 килограма, дотле за време јаких киша, треба из вароши за време од једног сата, одвести до 200 милпона литара воде.

Како се овако грдна количина воде, која собом носи еву нечистоћу са површине улица и авлија, не може, бев штете по здравље, одвести друкчије до под“ земним каналима, то је јасно да, не обзирући се ни нашта друго, свака варош мора бити енабдевена што потпунијом мрежом канала, у које се онда обично одводи и сва вода која се у кући и разним радионицама троши.

а сљедеће са 1 а чак + пора до абадсбо са. _<=— _ _ -__ _ ____