Српски технички лист

вроЈ 8. п 9.

Државна барутана на Обилићеву код Крушевца.15. Септембра т. год. отпочет је у присуству Њ. Величанства Краља, на свечан начин рад у државној барутани на Обилдићеву код Крушевца,

0 Косовској прослави, пре две године, положио је Његово Ведичанство Краљ Александар, камен темељац за ту барутану.

Сами радови пак за поједине зграде и јаз отлочети су 81. маја прошле године.

У јуну ове године, када су чланови нашег удружења, после годишњег скупа посетилв Крушевац, нашли су већ све зграде готове, а и радови на јазу били су већ при крају.

4. августа ове године прорадио је први пут хидраулични мотор, који ће служити за све радове у барутани,

Надајући се да ћемо добити опширнији опис овог за нас великог инжењерског дела, ми за сада доносимо кратак опис те барутане.

Барутана на Обидићеву намењена је производњи барута за војену потребу, који према данашњим захтевима мора бити у сваком погледу одличан, а нарочито мора одговорити балистичком задатку усавршеног модерног оружја, као што је наша пушка „Кокинка“ и наш Дебанжов топ.

Земљиште на коме је Обплићево подигнуто, налази се у главноме на некадањем имању г, Боке Оимића, п заузима простор око 60 хектара.

На том простору подигнуто је 88 разне зграде, од којих су 18 радионице, а остале служе за слага= лишта и станове.

Три километра од средине овог земљишта, идући уз Расину, успорена је та река браном и вода навраћена у пегдашњи господарски јаз, којим долази до барутане, где служи као моторна снага.

Најмања количина воде је 1,5 ш“, а највећа, која, се до моторске зграде доводи, је 5 та“, за једпу секунду. Та водена снага има да покреће 8 турбине, израђене по пројекту и под руковођењем г. Т. Селесковића, у војеној Фабрица у Крагујевцу.

Тим турбинама, а помоћу воде која са 3 метра висине пада, може произвести рад од 90 до 185 коњске снаге. Та снага преноси челичним ужетима у поједине радионице, које су једна од друге одаљене 40 до 100 пл.

За печење угљена служе 4 реторте, које се служе са заједничким димњаком угљенаре и генератора пере.

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

СТРАНА 149,

Овај генератор служи искључиво за произвођење паре потребне за сушннце барута.

Пројект како за све зграде, тако п за јаз и за сву инсталацију, израдио је г. Т. Седесковић, а извршење грађевина руководио је г. Рака Мутавџић, инжењер. Први је награђен таковским крстом П!-ћег степена, а други таковекиг крстом У-тог степена.

Све радове као и велики број потребних справа, вршила је у режији управа војено техничких завода у Крагујевцу.

Два велика ваљка, једна хидрауличка преса, једна машина ва зрнчење, гвоздена бурад за ситнење п реторте за жарење, набављене су из Фабрике Грузона у Магдебургу.

Барутана, је у стању да дневно даје 250 до 500 Ке војеног барута прве врсте или до 5 000 Ке рударског барута.

Сума коштања изнеће до 800 000 динара,

Средње европско доба на нашој железници. — Дирекција српских државних железнице пздала је ову 06знану: „Келезнички саобраћај вршен је досада по разним временима, а према положајима места, која су возови додпривали. Отуда су директни возова у свима граничним станицама наилазили на разлике у часовима, а то исто појавило се и код међународних желечоичких телеграма. Нема сумње да је ово чинило доста ведике тешкоће оној тачности у железничком саобраћају, која је битни услов за његов развој п напредак.

( тога су се савезне железнице споразумеле, да почевши од 19. септембра (1. октобра) 1891. године, ступи једно образно време, код свију немачких, аустроугарских, српских државних и оријенталних железница, са називом „средње европско време“.

Разлика између овог времена п месног времена у Београду износи 22 минута у напред.

Обзнањујући ову промену, дпрекција утврђује, да се за изналазак желевничког времена мора увек узети у обзир рлалика месног времена од 228 минута, Н. пр. 12 часова по месном (београдском) времену, представљају по железничком 11 часова и 88 минута, нли обрнуто, кад је на железници 12 часова у подне онда месно београдско време показује 12 п 22 минута,“

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК,

б. Геолошки Анали балканског полуострва, уре- |

ђује 4. М. Жујовић. Књига трећа. Београд 1891. Издање и штампа краљевско-ерпске државне штамларије, 10 динара. Страна ХТ., 406 српског текста, 818 немачког и Француског, са додатком од 157 страна српског текста и једним дитографским листом. Садржај ове књиге је овај: Проф. . М. Жујовић: Т Мелхиор Најмајер. — 7. Цвијић: Средња висина и површина Србије и њених области. —- Др. Св. А. Радовановић: Трађа. за геологију и палеоптологију Источне Орбије (наставак): П. Лијас код Добре. ПТ. Црнајка (с нарочитим обзиром на догер њен). — Државна Хемијска Лабораторија: 1. Техничке анализе неких српских руда, израдили д-р М. Т. Леко и проф Б. Ановић; 1. Хемијски

састав миланита, од професора Б. Ановића. — Хемијска Лабораторија Велике Школе: 1. Неколико серпентина из Србије, од М. 3. Јовичића, 11. Микрогранулити из Оребрнице и Љубовије, од М. 3. Јовичића, ПЛ. Анализа Беле Воде и Смрдан Баре, од М. 3. Јовичића, Геолошки Завод Велике Школе: 1. Извештај за годину 1889., од професора, 7. М. Жујовића. 11. Геолошки састав Балкана, од професора 2. М. Жујовића (почетно предавање 2. октобра 1890. године ђацима 1. године природно - математичко одсека), ЈП. Неколико кристаластих шкриљаца Западне Бугарске, од професора МИ. С. Динића. ТУ. Куфотити у Србији, од професора 7. М, „Кујовића, У. Грађа за геологију Старе Србије, од проФесора 7. М. Жујовића. У1. Појаве метеора у Србији. —