Српски технички лист

БРОЈ пио РОТ 12

бо млинском КАМЕЊУ

СТРАНА 161.

порфир, п кварипорфир; први се приближује Фелдштајну, а други конгломерату, који смо напред споменули под 1. Ови варијетети, у колико више садрже кварца и глимера, у толико ближе стоје граниту. ПорФир, који садржи много, кристала од глимера, амФибола и аугита, треба избегавати, јер ови минерали нису довољно постојани, што је међу тим штетно ва рад, пошто је камен при млевењу изложен и влави и топлоти у већем или мањем степену. У Немачкој и у Аустрији употребљавају радо порфир из Кравинкла п то за млевење пшенице, за то што је веома тврд и жилав. Мекше врсте могу се употребити за млевење ражи. Порфири налазе се највише памеђу девонске и. Дијас-Формације, а осим тога појављују се често у области гранита или сијенита, према томе у Србији могу се наћи у громадним стенама на јужној и западној Морави, по средини планинских ланаца,

4. Базалт. Густа смеса аугита и фелдспата (лабрадора) сачињава базалт, у коме се налазе руде гвожђа, оливин или друге разне сулетанције. Он је сптнозрнаст, плавкасте, црне или црносиве боје, веома тврд и веома тежак. (Опец. теж. му је између 2,75 и 9,22). Често се налави базалт са ситним и оштрим шупљикама, услед чега се камен приближује варијететима лаве. Шупљике ове појављују се међу тим и у разним величинама, тако, да цео камен изгледа као сунђер; а у шупљикама сакривена су зрнца разних других минерала. Чист бавалт је веома тврд, тешко се обрађује и непостојан је на топлоти; међутим троскве од базалта, у којима нема страних минерала, имају много мању тврдоћу, лако се обрађују п радо се употребљавају у мдапновима, 8007 веома развијене шупљикавости, као и због тога, што се дају лако и чисто резати пи оштрити, Овакав базалт се па велико обрађује за млинове на Рајни, у близини Апдернаха, где је стекао добар глас под именом „рајн“ ског камења за млинове“. Употребљава се специјално за млевење шшенице.

5. Кварцит. Од евпју врста камења најпогоднији су за млевење у опште кварцити. Међу њима имају неки варијетети све добре особине млипскога камена, услед чега су изашли на глас по целоме свету тако, да се онп извозе много и преко оцеана. Карактеристика кварпита је ова: Он се састоји из зрнастога кварца, који је врло компактан п чврст, Са овим мпнералом је спојен неки пут фелдспат, глимер или турмалиа и др. који долазе у мањим количинама, што даје камену карактер конгломерата п одређује му боју. Чист кварцит је бело спве боје, а помешани варијетети су бели, ружичасто, црвенкасто сиви, љубичасти и шарени. Камен је овај врло љут п тешко се обрађује. За млинове узимају се крупно зрнасте врсте кварцита; но осим ових има варијетета шупљикавих, а то су конгломерати, који су постали услед талога врелих силикатних извора на рушевинама псконских стена и који су познати под именом кварца од слаткиг вода“) Такав камен пронађен је прво у области Марне и Дордоња и отворени су најбољи мај-

1) Види о томе опширније у: Н. Ун. Тло 5бешлаатећп, ове. Апззбећ. Вемећћ рто 1878. Овеска 92. Беч 1817. (По пемачком: Убевмазвегупатле; — Руси их називају: кремнистал накипљ).

дапт пре пеколико десетона година, код места Ла Ферте на Жуари у Француској, а за тим у истој области, северно од Ла ферте, код Жистиса и јужно, код Боа де Шенб. Камен овај познат је у целоме свету под именом „Француског“ и најбољи примерци износе се из мајдана Восег КИз 6 0. код Га Кетће зопз. Јопатте, одакле се извозе у све стране света, не само у обрађеном виду, него и у парчадима (сатеаих), из којих се после састављају кола. Поре овога камена представљају шупљике, које су на ивицама оштре и рапаве; при млевењу оне не гњече зрно него га цепају и скидају облогу с њега, а то је веома важно за производњу белога брашна; јер се после овога врло лако одваја љуска — мекиње — од брашна, Друге врсте камења као пешчари, порфири и др. немају ту особину, а при том ово камење је веома падржљиво, дуго задржава оштрину и способност ва добро млевење п може у рукама доброга млинара да траје до 20 година“) Од Француских мајдани за млинско камење чувен је и Бержерак.

Мађарски кварцит, који је познат од бечке светске изложбе 1878. сличан је са Француским од Ла Ферте, како по квалитету, тако и по геолошком карактеру. Талови ови од раствора киселине сплиција имају равна својства и структуру. Оне масе, које су биле ближе ка врелим пзворима, постаде су чвршће, компактније и мање порозне од оних, које су даље од извора лежале. Џрви варијетет називају геолози Хидрокварцитом, за разлику од Лињокварцита, који је шупљикав, а при том садржи у себи још и остатке разних биљака, поглавито барских трава: Рјастињез, Турћа и др. Камен овај налази се у у Мађлрској на много места, у еруптивном пределу Кремниц — Шемница, у области трахита од Еџерјеш Токаја, одакке долази познати „Шарошпоточки“ камени најзад у Трахиту јужних огранака Карпата, на граници Ердеља“)

0 српском кварциту, који је за кратко време стекао врло добар глас и у страном свету, говорићемо доцније, кад буде реч о домаћем млипском камењу. Но упоређујући ове варијетете међу собом палазимо у све три врсте, много сродности, али у исто време и врло равнодпке Ффеле, које, по особинама њиховима, не стоје све на једној мери. Мњење је мађарских геолога на страни мађарскога камена п они доказују, да су њихови мајдани издашнији од Француских, где је Лимнокварпита, оне боље феле, скоро већ нестало, услед дуготрајне експлоатације. Карактеристична боја мађарског камена је зеленкаста, а Францускога модра — позната као најбољи, и жућкаста. Међу тим, за избор камена ове врсте, није ни у колико меуодавиа боја пего главну бригу ваља обратити на њихова својства п способност за млевење, а то се може поуздано видети само под чекићем и стаклом, које увеличава, Главна начела за расповнавање добрих својстава, изложена су напред подробно, а она су меродавна за пстраживање маинског камена, п код свих других врста.

') П. Атанасвевљ: Мукомолњнии мелљнишк. 1, 0. Вод«. 6. П.б.) 1883. Стр. 78. и даље.

У н. Мо: Гле Збешуаагеп,

издање (М.