Српски технички лист

БРОЈ 10., 11. и 12.

влашћиван је „закуп целих возова»; давате су олакшице удружењима, која у цељи путовања постоје (туристичка, и друга слична удружења); примењивана је мања цена

за веће дужине пута (повратне карте, карте за веће,

· турнусе по т, Д); и најзад чињене су олакшице извесним сталежима, као „чиновницима, војницима. п тд.“

На тај начин постао је најзад овај хаос са пзуветцима од нормалних тарифа, који сада влада. А услед тога, на плаћање нормалних тарифа, осуђени су само они јадници, који не припадају ни једном сталежу са закон“ ским гарантованим повластицама, а немају довољно досетљивости да дођу до какве олакшице; ма којим правим или обилазним путем.

Од. 1. ИДВЕАЛНА КУРВА ПУТНИЧКОГ САОБРАЋАЈА НА УГАР. ДР. ЖЕЛЕЗ. У ПРВОЈ ГОДИНИ ТАРИФЕ ПО ЗОНАМА.

“1

браћају

«–——-=- 1,640152 путника у суседном ====-=сле та поена >

000 002

Ма усвоје линооем

И Мун ес

ТАРИФА ПО ЗОНАМА

за то, што за одлазак и повратак не узима исти

5 а а ЕЕ ШАР а пут те пати реине та нара

500

дико јевтинији према превозу на какво краће одстојање,

да је у стању да даде премију за ону прву.

Па пошто повратак путника у своје место преби. валишта редовно бива, а неповратак спада у изузеће, то од поратних карата железничке управе немају друге користи, до једино неку уштеду у трошковима за карте и за манипудадију при издавању истих.

Не обзирући се на бесмисленост повратних карата услед тога, што има случајева, где сам одлазак на извесну дужину пута стаје исто колико одлазак и повратак са купљеном повратном картом, она мало час поменута корист не може никада да достигне величину попуста, који се при томе обично у цени чини.

Џа када је тако, и када је за свакога, ко макар

500 километара мора да пропутује, корисније, да се упише као члан у какво туристичко или њему подобно удружење, те да ужива 809), попуста од возарипе; онда

СТРАВА 169.

Нарочито поводом повратних карата и карата 85 веће турнусе, дошла је публика до убеђења, да тарпФе за путничку возарпну нису више савремене, п дал се оне могу и морају знатно спуститп.

При повратним картама добија путник од железпичке управе премију за то, што за повратак употребљује шети део пруге, којим је и отпутовао; а при картама ва веће турнусе (Випатејзегкатфеп) ужива олакшицу пут.

Трошкови железничке управе за пренос једнога путника, или су тако велики, да му она радије даје олакшице за одлазак, но да и његов повратак на се прими, или је пак превоз његов на већу даљину то-

, 1887 години.

7 > »

па ап ај 580 90 "4000 Кака

бо 900

чбо

мора бити јасно за сваког, ко и најмање мисли, да је неопходна основна измена садањих нормалних тарифа.

По начину како је попуст дават морало се у публици укоренити мишлење, да возарина не треба да расте подједнако са даљином пута, већ у много мањој мери.

Овакво убеђење изазвало је већ од дужег времена агитације противу постојећих тарифа, а оне су са растењем саобраћаја све више маха узимале, док нису највад нашле израза у девизи „тарифе по зонама“. Тако су у томе питању узимали реч и лапци и стручњаци, а ми ћемо се овде осврнути на понеке од тих расправа.

Ако пбђемо хронолошким редом, морамо најпре застати на расправама нестручњака, но да не бл читаоца морили, прећи ћемо преко радова Љердона, Галта и Перолта. као преко одвећ застарелих.