Српски технички лист

СТРАНА 174.

Ако је 7 возарина, кој пма да се наплати од сваког путника до станице удаљене за х Кт од полазне, а ако су 6 трошкови потребни за пренов свакога путника по километру; онда је (7=(у— Ф2) она сума, која преостаје железничкој управи, за покриће интереса на уложени капштал, а односно п као чиста добит од превоза једнога путника на даљину од Ф километара.

да евих Е = -а Путника, отправљених за речену ста-

у

ницу, тај вишак износи М О

Па ако предпоставимо, да придолавак путника не зависи толико од дужине пута, колико од величине возарине, као што- ето и Лиловом реду мисли потпуно

М

– боље ставити =. 2 ( За тим ако хоћемо јоште да одредимо однос од у: 52, те ставимо у== 862; добијамо

одговара; опда можемо уместо

М

Из рЊ

И = (пр: — 52).

Отуда следује, да ће (7 бити максимум за 2 == 2, |

т. ј. да се постизава највећа корист и за публику и за окелезничку управу, када је тарифски став два пут толики, колико износе сопствени трошкови путничког саобраћаја. Ја нећу да тврдим, да се не може ништа приметити на овакав рачун; јер ће као други Фактор. који утиче на вољу за путовање, извесно бити пи трошкови, које путник мора да поднесе за своје издржање, како ва време путовања тако п на месту у које приспе, заједно са у новцу израженом дангубом за исто време.

У томе погледу начин извођења професора Лаун-

харта (Атећу #8г Ејвепраћитевеп 1890.) по свој при-_

лици долази ближе циљу.

Професор Лаунхарт полави од предпоставке, да свако извршено путовање има за путника извесну стварну пли идеалну вредност, која се може новцем изразити, када од те вредности ЈУ одузмемо трошкове путовања К, добијамо (' као добит или корист, која се постиже извршењем дотичног путовања, Биће дакле 6'= Р— К, а однос 6: К називље Лаунхорт целисходност или рентабилност путовања.

Лаунхарт вели: „Може се узети, да ће број путовања, извршених у извесној цељи, растити и опадати у правој размери њихове рентабилности, тако да број т—К

пене

Ако за разна извршена путовања, од којих свако стаје К, означито вредности по реду са ЈУ, ЈУ, итд. до У, онда за број предузетих путовања добијамо:

путовања можемо изразити са = («

и а • К Пал 1 пе а : К И ЛЕ ; К СЕ т. К •

ТАРИФА ПО

ЗОНАМА БРОЈ 10, 11, и 12. |

дбир бројева од п, до, представља честину путовања, која одговара трошку путовања А.

Ако узмемо, да се вредности путовања за разне цељи од У до УУ, подједнако разликују, онда ће ни бројеви од ф, == 0 до п представљати један ред са сталном разликом.

Џрема томе њихов збир биће:

па ја о - (ј=5

Но прп образовању овога збира подкрала се једна

и 2

погрешка, јер један поглед па сабирке т љ—Е), =

(КУ, — К).... показује, да се у збиру не може појавити ни « ни ХК у другом степену, већ да збир мора

с гласити „2, = К (2 ТК — тК)“— те ако према

дефиницији, коју Лаунхарт даје вредност УУ, ставино

Ирене Иг вв еј а К, = К - 2г

= К –= те

т

добићемо за тај збир

с а т“ — ту Хоуеве у Ру "ј«

с (т: — 7) г

Ако дакле сада уместо ставимо вред-

2 ност М, онда образац прелази у овај израз: М | Е=—-+ или КЊ = И“ Ме а -4, „РТ

а то није ништа друго до Лилова хипербола, само код Лила ординате представљају број путника, који до извесне станице приспевају, а по Лаунхарту број путника што у истој остају.

У даљем току својег извођења саставља Лаунтарт вредност за К на овај начин: он означује са а трошкове, које путпик подноси за долазак од своје куће до железнице и обратно, са и накнаду за сваки километар путовања железницом, са 2 дужину целога пута у километрима, и најзад са у величину дотичне возарине, те према томе добија К = а-- иг – у.

Даље ставља он за вишак, који се од свију путовања добија

» = КЕ (у — 62) па пошто је ЈЕ __ 6 СЕМ ===)

Пе ЕЕ К

када поступимо даље по његовом начину, а у место К ставимо горњи збир, онда добијамо:

(2 РК —а—иг —"%)

Ми трио у

(оре бију па