Српски технички лист
ОТРАНА 154,
КОЛОСЕК СЕЊСКЕ ПРУГЕ
__БРОЈ Ига ТЕ и 1152
РАД УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИБНАЕЊЕРА
=
СА ГЛАВНОГ ГОДИШЊЕГ СОКЊУПА У ЊРАГУЈЕВЦУ ')
ДРЖАВОГ 9, и 10. УМА 1891. године.
Састанци су држани у учионици занатлијске школе управе војено техничких завода (у старој крагујевачкој гимназији),
На скупу је било 83 члана.
1. Председник удружења, господин Миливоје Јосн-
мовић, поздравио је скуп добродошлицом и у име скупа |
пајавио благодарност крагујевачкој општини па дочеку; господину м:нистру војеном и управи војено - техничких завода, па дозволи да се скуп држи у учионици запатлијске шоле и на дозволи, за преглед радноница упране војено тех. завода; као и господину министру грађевина на олакшицама учињеним за путовање желевницом. 2. За секретара скупа изабрани су гл. Мих. Валента, окружни инжењер; Јов. Банић, инжењер железничке дирекције и Чед. Гагић, окружни подипжењер.
8. Пре него што се прешло на дневни ред, по-
здравио је скуп г. Тоша Селесковић, пнжењер управе |
војено тех. завода, у име приређивачког одбора, говором, који је штампан у „Орпском Техничком Листу“ стр. 85. 4. Извештај управног одбора примљен је к знању и изјављена благодарност старој управи. 5 Већином гласова изабрани су у нову управу: За председника г. Пера Вељимировић, министар грађевина;
зи потпредседника г. Милан Миљашиновић, ИНспектор железничке дирекције.
да чланове одбора: г.г. Атанасије Вујић, начелник прхитек. оделења мин. грађевина;
Марко Ђурковић, начелник инжењер, оделења мин, грађевина ; ~
Милан Андоновић, професор В. школе;
Миша Марковић, инспектор железн. дирекције;
Никола Стаменковић, професор Вел. Школе;
Отеван Чађевић, пнжењер министарства. грађевина.
6. Решепо да се од пдуће године држе годишњи скупоки у Београду, а са скупом за идућу годину, да се споји екскурзија на Бердап.
7. Чотан предлог управног одбора о раду на преустројству п уређењу техничке струке у Србији. :
Тај је предлог усвојен са неким изменама,
8. Решено, да се овај предлог упути г. министру грађевина као жеља инжењерског удружења, да се преустројству и уређењу техничке струке приступи у смпслу тога предлога, а у исто доба да се г. министар умоли, да грађевинске законе, који би били спремљени за идућу скупштину, пре поднашања скупштини, пошаље пнжерском удружењу на увиђај и мишљење,
КОЛОСЕК СЕЊСКЕ ПРУГЕ.
(СА СЛИКАМА НА ЛИСТУ ХХХ., ХХХП,, ХХХШ,, ХХХМ,. И ххху)
Сењеки рудник сада је због рђавих комуникација једва у стању, да нам даје онолико угљена, колико је нашој железници потребно. Да би се дакле круг потрошње сењског угљена што већма проширио у нашој вемљи и да би се угљен овај могао и на страну извозити, гради се сада уска железница од станице ћупријске до самога рудника сењског, =
даконодавним решењем утврђена је чиста шприна колосека сењске пруге на 0,75ш, Остављајући за сада на страну питање, да ли можда не би било целисходније, да је ова шприна одређена на 1,00 15 ми ћемо у овоме чланку да говоримо само о конструкцији колосека и о набавци материјала за грађење пстога. зри писању овога чланка служио сам се делима проф. Винклера,
1, КОНСТРУКЦИЈА КОЛОСЕКА
А Шине.
8. 1. Материјаљ за шине. Шине за сењску пругу грађене су од бесемеровог челики. Добре стране че-
личних шина према гвозденим јесу ове: 1. већа јачина, услед тога мања тежина шина; 2. спорије абање пли дуже трајање (челичне шине трају до 5 пута дуже но гвоздене) п 3. чедичне шине изложене су мањим манама, јер при произвађању ливеног челика отпада састављање пакета, које може да проузрокује мане у варењу.
5. 2. Висина шине. Профил шина одређује се теоријом , али се рачунање ипак оснива на сачинпоце сигурности. Виспна Љ (ел. 1. лист хххп.) добија се, по науци о јачини, сразмерно трећем корену пз притиска точка Ј) и размака прагова # од средине до средине, п то можемо ставити:
8 8 К= 00 Ур: милим, = 67,0 У 85 Х 0,85 == 96,5 шт (сењске шине 98 тт) (р у тонама, # у метрима).
5. 9. Облик и димензије главе. (нем. Корг!, Фр. је сћатрјопоц, енг. Фће ћЋеад) Горња површина главе (нем, Гашћ ћеће, Фр. Ја зштасе илп Ја бађје де гошетелб, енг. #ће пррег-зитбасе) треба да је у неколико
") Како је ваписник са главног скупа изгубљен, то у место тога износимо у главним тачкама рад тога скупа.