Српски технички лист

БРОЈ 10., 11. и 12. КОЛОСЕК

силац, који је на крајевима хоризонатно утврђен, у средини оптерећен са (7, онда је највећи моменат као што

знамо == (64. «Њелезвничка шипа налази се наравно

|| 8 у неком средњем стању, јер крајеви једпог поља не леже слободно, нису ни хоризонатно утврђени с тога можемо приближно ставити:

12 1 ЕН и и | фује! МЕ 4! = 0,1875 6:10, што се

од пређашње тачне вредности разликује само ва 0,8%.

П. У крајњим пољима. Под предпоставком потпуног континунтета биће моменти у крајњим пољима мањи но у средњим, јер је размак прагова на крајевима, мањи но у средњим пољима. Пошто пак овај потпуни континуитет у ствари не постоји, и пошто је обично

размак прагова на саставцима = 0,8 размака прагова

у средњим пољима, то можемо насигурно узети, да моменат у крајњим пољима није већи но у средини.

СЕЊСКЕ ПРУГЕ

СТРАНА 159.

да наш случај је таг М == + 0,1888 Х 8500 Х 85 = 56 168 Ке ст. Сачинмоци сигурности. Сачинплац сигурности ствар је нескуства, јер се Пе пе могу одредити многи разни упливи, као увећање напрезања услед побочних

удараца, услед брвине воза, елегања појединих прагова, мана у шинама, кочења, утицајем времена и т.д.

да челичне шине можемо узети К = 10,00 Ко на 1 таг, да наш случиј имамо: КУ = Ме

к _ Ме _ 56168 х 49

ПРИ а 829 да Ко на 1 ши", дакле је стварно напрезање мање од дозвољеног.

= уоћ. 840 Ко на 1 сто: или

М. Марковић.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ)

О МАНИСКОМ ХКАМЕЊУ.

ПАПИСАО Ст. МИРОСАВЉЕВИЋ,

МАШ.

ИНЖЕЊЕР.

На више места у брдима Србије одваљују се данас стене за израду млинског камења. Изгледа као да је ова врста производње од скоро добила јаког полета, код нас; с тога биће корисно, да се на овом месту п о њој која рече,

Млинарство је у овој земљи веома разгранато'), и ако још није у тој мери развијено, да се може сматрати као засебан занат п вештина. Највећн део млпнова налази се још у рукама сељака, којима је овај занат само споредно занимање; те према томе је пи устројство ових млинова већим делом примптивно, како у погледу механичког рада, тако и у погледу млевења као вештине. Но поред ових млинова почели су у новије доба да се множе парни млинова п водепице од заната, или како их ми зовемо „вештачки млинови“, који производе брашна од више врста, проју, гриз, мекиње, гершле пи т,д. а који су производи намењени за пијацу и за трговину на велико. Већ има скоро свака варош и многа варошица у Србији по један пили више таквих млинова“), који раде делом за ујам, делом ва пијацу и А томе израђују само једну пли више врста,

5) 1886. год. било је у Србији гавда воденичара 914; помоћника воденичара 8; млинара (парних) 29.

Види: „Орпски Занатлија» за 1890, год.

2) По В. Карићу: „Орбија“ стр. 418. било је 1886, или 1887 у млинарској индустрији само 89 парних котлова са 605 НШР. Међу тим статистика од 1588. т. показује ове бројеве ва вештачке млинове у овој земљи у оште:;

114 парних млинова са 718 НР. и 8 вештачких воденица.

В. 0. Грујића: Статистика. 1, стр. 80.

_ брашна. Још се не може ухватити тачан рачун о томе

како се подмпрује потреба ових млинова у млипарском камењу, но стоји то, да сељачки млинови троше највише домаће камење, а за остале увози се страно, и то: кововско, затим мађарско, Француско па немачко, а од скора — како су прорадили и код нас такви мајдани, у којими се израђује врло добро млинско камење — почели су пи вештачки млинови да се снабдевају домаћим камењем. Истина, да је употреба млинског камења са напретком мдинаретва пзгубила много од свога значаја, пошто се сада при вештачком млевењу много употребљавају гвоздени ваљци, но при свем том у више придика камење држи превагу над ваљцима и тешко да ће се данас игде у свету наћи млинова без камења, док међутим без ваљака може да буде.

У млиновима, који раде већим делом, или искључиво са камењем, оно је најбитнији део млина; оно је главни, централни орган целе радње у млину и од својства млинског камења, с обзиром на вресноћу материјала, од кога је оно начињено, као и од правилне израде њихове, зависи ће пе само количина, него и каквоћа, произведенога млина; дакле и суштина саме радње. При устројству таквих млинова ваља дакле обратити нарочиту пажњу на избор камења. Ми ћемо овде, да се изближе упознамо са равним врстама млинскога камења, посмотрпћемо њихове особине посебице ће, да видимо, од чега зависи каквоћа пи дејство камења, а том приликом изложшћемо у кратко начин, како се оно 06рађује за потребе млина и најзад: упоредићемо домаће млинско камење са оним, које се увози са стране,