Српски технички лист

За мерење савијања употребљује се справа у виду

_ пружника у којег се у средини находи један управни померач, подељен на мплиметре. Мерење треба предузетп после сваког ударца.

Шрво треба отпочети са јаким ударцем, којег моменат рада није мањи од 3000 Кот и затим покушаје са слабијим ударцима од 1200 Кот донде продужити, док се не добије савијање, које је прописано у 5. 1.

Последњи ударац може се удеспти по савијању, које треба постићи,

Код трећине за пробу одређених комада, ваља |

пробу са ударцем продужити до самога прелома.

(а онпм комадима, који су испитани ударцем, предузимају се и пробе на раскидање. Тога ради израдиће се у ладном стању из средиште гдаве оног деда пробне шине, који је најмање савијен: шпике по облику и димензијама у плану назначеним и испштаће се са машином за раскидаље.

Шри томе треба одредити осем јачине у односу на првобитни пресек и сужавање пресека на месту прекида, као и растезање пробне шипке у процентима првобитних димензија.

МЕРЕЊЕ СА ПРЕПИЗНОНОМ ЧЕЛПЧНОМ ПАТЉИКОМ

СТРАНА 91.

Чиновник железничке управе, има права, да од сваких 200 готових шина одн. ако је пак мање спремљено, од сваке партије одбере по једну шпну, и да исту проба са ударцем п раскидањем. | Ако пробна шипа не одговори у свему условима 5, 1,, онда се проба џ друга а по нахођењу чиновника, којп прима, још и трећа шина из те партије.

Ако је п од ових двеју шина једна рђава, онда ће се одбацити све шине пз те партије. Ако се при даљем испитивању не добије уверење, да су шине добре, вли ако св при примању истох покажу друге какве мане п погрешке, то железничка управа има права да одбаци целу набавку.

У тим случајевима одговоран је набављач за све отуда пропстичуће штете.

Примљене шине означиће се жиговм железничке управе.

5. 7. Јамчење. Јамчење почиње од дана пријема п престаје концем пете годпов после годану примања.

Шине, које се зљ то време искваре, одбиће се од вараде предузимачеве, при чему је меродавна тежина, која, је назначена у 85. 4.

(продужити ОЕ)

МЕРЕЊЕ СА ПРЕДИЗИОНОМ ЧЕДИЗНОМ ПАМТЉИКОМ.

(СА СЛИКАМА НА ЛИСТУ 98.).

__При премеравању у мањем обиму употребљава се за мерење основице прецизиона пантљика, која осем познате челичве пантљике, која је 20 пили 80 ш дугачка, има и један пар иглица за фиксирање дужане и осем тога п један дпнамометар, са којим се пантљика у свакоме своме новом положају или при свакоме своме новом затезању и подједнаком снагом затеже. Ако је при извесном затезању одређена дужина пантљике, то је и по себи разумљиво, да ће пантљика, кад год се иста снага употреби, при затезању њеном, показати ту исту дужину, која се у рачун п уводи. Да би се при мерењу подједнако затезање пантљике постизавати могло, уз пантљику се придодаје динамометар по систему ЗаЊет8-овом, који нам у пода природне ведичине престављају слике: 1., 2., 8., 4. п 5. на листу 88.

()сем тога уз пантљику иде још и један пар иглица, од којих видимо пресеке на сликама 4. и 5. Да би се иглице на крајевима пантљике могле утврдити, изрезан је сваки крај пантљике тако, да игдица може слободно кроз отвор “ проћи. У рупу р улази увртањ с којим се иглица утврђује за крај пантљике, а у рупицу да улази један клинчић, који целој спреми за игду даје сталан положај.

Шри мерењу дужине са овом пантљиком свакада се пантљика толико залеже, да динамометар покаже 10 килограма, и тек кад је ова затегнутост постигнута, онда се одмерена дужина маркира.

_ Мерење само, па и маркирање дужина, бива. овако:

На земљишту па коме се има мерити, или боље, у почетак саме основице, побијају се два појача коца, 4—5 сантиметара у пречнику и 40—50 ст дугачка, као што показује слика 1.

Остојање ових колаца треба да износи од средине до средине 4—5 ст, јер је толико одстојање места, где игдица долази од средереде колута, који преставља крај пантљике. Један се колац а употребљава па то да сву њ утера појачи гвоздени округао клин, на који се меће крај пантљике, а други колац Ф служи-на то, да се на њему маркира почетак дужине. што бива помоћу игдице, а на парчету -хартије, које се воском или иначе каквим“ лепком на равно зарезаном кбду ф прпилепљује.

Осем ова два коца побија се у правцу дужине приближно на средини од 80 ш колац т, те да се на тај начин угибање пантљике отклони, а на крају целе дужане пантљикине побијају се још три коца с, фи е, од којих си е служе на то, да се на њима маркирају крај првог и почетак другог положаја пантљике, а кодад 4 да се у њ утера клинац, који има да прими почетак пантљике у њеном новом, другом положају, итд. (тога, што се она трп кбца ф, с ие снабдевају са парчетом хартије, п што служе за означавање почетка и краја дужине од 90 ш за то су онн и нешто мањи од оних а и а, у које се клин гвоздени утерује и служе за затезање пантљике.

На другом крају пантљике (в. сл. 2. на дисту 98) ставља се динамометар и руком затеже дотле, докле динамометар не покаже 10 килограма; у томе се моменту помоћу иглица убада дужина на хартијама, која се, дакле, између врхова иглица рачуна, и која је на пантљици бројевима означена.

Остојање убода на кочевима сиев мери се са каевим тачним меридом, и додаје се као међумера између положаја пантљике, који један за другим следују.