Српски технички лист

БРОЈ 2.

КОЛОСЕК СЕЊСОКЕ ПРУГЕ

ОТРАНА 61,

в) Ако се на горњој површини находе мехурићи, то ваља шине одбацити.

Мехурићи на телу нису тако опасни, али се они клепањем морају уклонити.

6) Шива, која је на телу ка рупама испуцана, или која тек почиње да пуца, мора се безусловно одбацити. Ове пукотине појављују се при бушењу,

Шри крају се још примећује, да се не сме трпет! никакво поклепавање, замазивање, вештачко произвођење рђе ит. д. Оваке злоупотребе само отежавају оцењивање мана, без да шинама што користе.

Ако се овака дотеривања не прекину на први позив чиновника, то треба одбацити све шине тако до!ериване без обзира на то, да ли су оне добре или не,

Исто је тако забрањено, да се готова шина понова загрева.

Шипе, које се при поменутом прегледању нађу да су добре, жигосаће се знаком жедсзничке управе, ако су н пробама о јачини одговориле и по томе се имају сматрати као привремено примљене.

9. Испитивање каквоће. Односно овог пспитивања. треба се тачно придржавати услова и уговора. Пробе треба да се врше под једнаким околностима, нарочито пробе са ударцем ваља да се предузимају са подједнако дугачким парчетима шина, јер дужина пробних шина, односно њихова тежина знатно упливише на резултат проба.

Ако у Фабрици не постоји маљ, прописане тежине, п ако се такав не може одмах добити, то се за преобраћање висине пада, на постојећи маљ примењује овај

образац. РЕНЕ но

тде је

КЕ = дејство рада, које треба да остане једнако за оба случаја,

Р = тежина маља,

Н = висина пада,

(! = тежине шине, која се ударпем проба.

Маљ ваља да је тако вођен, да при падању има, да савлада што мање трења, те да се може сматрати као тело, које слобадно пада.

Справе, код којих маљ нема вођице, нису за препоруку, јер је тада ударац ретко кад центараш и по томе је и њихово дејство непоуздано.

При пробама са оптерећењем, ваља терет, који шина треба да посп ш да се стадно не повије, поступно увећати и по сваком увећању опет уклонити, те да бп се изнашло, при коме са оптерећењу достиже граница еластицитета

Ако конструкција апарата за савијање дозвољава, треба оптерећење продужити до самога прелома.

Апарати, за предузимање проба са оптерећењем (ел. 2.) састоје се у главном из једне јаке полуге, са којом се теговима на једном крају илп сталним тегом, који се па полузи може померати, производи прописапи притисак па шину.

За мерење сталног савијања шина употребљује се справа, назначена у (сл. 8,), а за мерење како сталног јако и привременог савијања употребљује се Флектометар, од којих је понајбољи онај у са. 4.

Да би се изнашла издржљивост шина против ударца, треба ударце од чести са прописаном висином пада, а од чести поступно увећаном висином пада више пута поновити. Исто је тако корисно, да се посматра и утицај топлоте, као и утицај тврђе или гипкије подлоге на издржљивост шина против ударца.

Ако пробе са ударцем и оптерећењем за буди коју партију шина не одговоре условима, то треба већи број проба из те исте партије шина предузети и то до ЦОЈ укупне количине и ако Фабрика буде захтевала још и преко те границе. Ако тада 109), испитаних шина, не одговоре условима, то треба целу партију одбацити.

Осем ових проба са оптерећењем и ударцем треба предузети још и пробе односно апеолутне јачине шина. Тога ради изврте се тела из главе шинине, као у сл. 5, која се тада испитује на раскидање.

Машина за раскидање са хидрауличким притиском а са подељеном полугом за читање оптерећена до 50 000 Ке (сл. 6.) састоји се из двоје јаких ногара од ливеног гвожђа, које су спојене са три обле шипке и траверзе; на једним ногарима хоризонатно је утврђена цилиндарна,

" ступа, у којој се крећу кљеште, које држе опитну шипку,

а у другим ногарима крећу се друге кљеште.

Угаоним пренашањем, прелази сила растезања на оптерећену полугу.

Резултат тих проба заводи сеу таблице, у којима треба да је наведена осем терета, којп је шину прекинуо још и пресек шипке, и отуда израчутати терет раскидања ва јединицу пресека; сужавање на месту прелома (апсолутно као и оно у размери пресека) растезање шипке (апсолутно и у процентима дужине), и најзад топлоту ваздуха, при којој је проба чињена и означење шине, из које је проба узета.

Тде је могуће, треба како у овој тако и у осталим таблицама додати још и ступањ тврдоће челика, од којега су шине израђене.

(сем тога ваља још испитати и тврдоћу комађа, извађених из гдаве шинине, као и кодико има угљеника, у челику, од којег су шине грађене.

Односно изгледа прелома шина примећава, се, да исти треба да показује на дедом пресеку ситна зрпа тамне, сиве или плавичасго-сиве боје.

Но за сцену каквоће челика меродавне су међутим извршене пробе.

8. Одредба тежине шина зарад обрачунавања. Ради ове цељи потребно је пре свега да се пзнађе нормална тежина.

Чим профил израђених шина одговара условима, одаберу се 40 до 50 шина, које не показују никакве спољне мане, које ву тачно припремљене и којих главне димензије, као висина и ширина главе, дебљина тела и ширина ножице тачно одговарају прописаним мерама.

Средња тежина ових одабраних шина јесте тада нормална тежина; пошто је она за обрачунавање веома, важна, то се одредба њена мора предузети у присуству заступника Фабрике, шу заједнички протокол завестп,

Ради изналажења стварне тежине није пужно, да се све шине измере; а то ретко кади допуштају околности Фабрике. Довољно је да се измере 2—50, од примљених шина, п одатле да се израчуна укупна тежина, адп при томе треба на то пазити, да се из ко. личине за један дан израђене или из сваке периоде, узму за мерење по неколико шиша, јер се само тим начином може добити права средња тежина,