Српски технички лист

ОТРАНА 70.

ствима) гадне и одвратне, него гдекада баш и по наше здравље опасне. За изметине и сплачине се то већ давно зна, и њих се човек, тако рећи, инстинктивно чува и клони, али муљ и сплав од кашњице држе многи за безопасне, па их тако и називају (метеорска вода). Колико је то погрешно па и штетно, доказаше у најновије време Матеф, Рига — Сјауе и др. По њиховим опитима излази, да је сплав и муљ са улица, (а нарочито пекалдрмисаних и рђаво каллрмисаних — па још с почетка кише) по свом хемиском и бактериолошком саставу гори и опаснији по наше здравље баш и од правог каналског садржаја. са људским изметинама. Најпосле доказано је и то, да и стари, напуштени канали, који су пре функционисали па се после издвојили из саобраћаја, могу да буду сумњиви и опасни, Давнашње је епидемиолошко искуство, да се у таким каналима дуго задржи кужна, снага оних клица, које су се у њима од пре затекле, те да према томе и касније могу да буду легло кужним болештинама (7. 3. звмљиштна, легла — Водептћетае).

Кад то знамо, онда наравно морамо игијени одобрити, што она категорично захтева, да се водоводне цеви никако не спроводе самим отвором ни напуштених, а камо ли употребљених канала. То је принцип кога се игијена чврсто држи, и ради кога ће она радо жртвовати и знатније техничке и новчане олакшице. На то јој даје права нарав самога питања, јер ако игде, оно су при грађењу водовода здравствени обзири на првом месту. Према њима су сви други од споредне важности.

За што игијепа забрањује спровађење водоводних цеви кроз саме канале, ласно је увидети већ по ономе, што смо до сада рекли. Где би се ради техничких или новчаних олакшица напустило или делимице обишло то игијенско начело, ту би — поред читавог низа других игијенских неприлика — било најзгодније прилике да се водоводне цеви брзо оштете, те да каналску нечистоћу у воду пропусте. Нарочито би то било опасно онда, ако би се водоводне цеви спровеле близу дна или табана каналског, па још може бити и попречке или косо со правцем канала (као што се говори, да је у нас рађеној. Тако смештена цев сметала би слободном отицању каналске садржине и стварала би застој са свима његовим непријатним и опасним последицама. Устојана каналска садржина са својим органским састојцима и живим клицама почела би се (нарочито лети) брзо раснадати; гасовити, смрадни продукти распадања прелазили би у околни ваздух и разносили се њиме по улицама и становима; а што је још много опас-

ИГИЈЕНСКИ ОБЗИРИ

БРОЈ 2. није, течна садржина нагризала би својим јачинама зидове цеви, и створила згодне прилике, да своје смрадове, отрове и микроорганизме пренесе у воду, да је, дакле, загади, отрује и окужи. У кратко: тим начином створиле би се и за околни ваздух што га дишемо и за воду коју пијемо најнеповољније игијенске прилике с читавим низом њихових неугодних и жалосних последица. Наравно да би (с веома мало разлике) свега тога могло бити и онда, кад би се водоводне цеви спровеле исто тако кроз канале, само с том разликом, да не иду попречке него уздуж.

Могло би се на ово одговорити. да се водоводне цеви могу спровести кроз канале тако, да никад и никако и не дођу у додир са каналском садржином — бар не са течном, што је најглавније. И доиста за пример тога навода служи начин спровођења у Паризу и Лондону. Тамо се (највише због скучена простора) све врсте спроводника (гасне цеви, жице од електричног осветљења, телеграфа и телефона, пневматичка пошта и т. д. заједно са водоводним цевима смештају баш у канале (веошвз и т. 3. Бируау), али је у напред постарано, да ипак за, то не буде опасности ни по ваздух пи по воду. Ти спроводници-канали су веома високи и пространи, сноп жица и цеви смештен је одмах испод горњега свода њиховог тако, да течна оадржина канала ни у најгорем случају не може доспети до њега, а и вентилација је тако удешена, да се гасовите еманације никако и не осећају. Таким каналима се слободно ходи па чак и плови; таки канали су више палик на тунеле или лагуме, па то је баш оно што их (нарочито за велико вароши) препоручује. Ако је до грађења нових каквих спроводника, у њима је то лако извести; ако је до надзора и оправке, у њима се све то може и тачније и јефтиније извршити. Наравно да су тако пространи канали веома скупи, и да подносе само онде, где се ти издаци покрију уштедама и олакшицама у одржавању оног читавог низа разних других спроводника, који су тамо смештени. Са свим друкчије стоји са каналима обичне врсте и обичних размера. Они се граде таман према количини опе масе, коју треба да спроведу а гдекада и мањи. Многи ту меру одређују по шаблони и од прилике, али где се хоће тачно, ту се то прорачунава нарочитим начи= ном. Посматрањем одреде се највише количине (максима) оних материја, које у канал доспевају; — и то не само по врсти, него и по времену. Ухвати се на п. пр. дневни максимум изметина п потрошене воде заједпо с временом у