Српски технички лист

БРОЈ 2.

ИГИЈЕНСКИ

повреде на цевима нису увек једнаке, нису увек велики отвори. Гдекада су те повреде невидовно сиђушне пукотине или само молекуларан размештај, па је онда дејство унутарњег притиска са, свим измењено, а према томе и ефекат (искрење, знојење цеви). У таким случајевима могу наступити и таке прилике, какве се виђају при дифузији течних или гасовитих тела кроз порозне преграде — т. ]. да тела дифундују и ако је велике разлике у притиску — и то увек стално и под извесним физикалним законима. Сем тога са свим је јасно, да притисак воде у водоводним цевима не може бити у свако доба и на сваком месту један те исти. Водоводпе цеви нису један систем затворених судова правилна облика, и правца, него су веома пространа мрежа, разних разгранака са честим отворима. Према томе ће у њима првобитни притисак постојати или падати по разним придикама, па гдекада може доћи и до тога, да ослаби тако, да не може да надвлада спољни, да пе може да спречи улазак течности и гасова с поља. Бива шта више и тога, да се притисак у цевима са свим изједначи са спољашњим (интермитирајуће издавање воде, затварање појединих области водовода ради оправке, чишћења, сумње и т. д.. У свима тим случајевима није, дакле, искључена могућност инфекције о поља ни онда, ако је првобитни унутарњи притисак баш и био неколико атмосфера. То се мора признати тим пре, што инфекција као што рекосмо — није прост Физикални или хемиски просец мртвих материја, него се оспива на биолошким законима. Све да је баш апсолутно искључена могућност за улазак течности и гасова у унутрашњост цеви пасивним кретањем, није искључена за живе створове са својим активним кретањем, са снагом свога развића и множења. И баш микроорганизми, за које се зна, да водом куже човечје тело, не зависе само од пасивног кретања што га чине уз покрете своје средине (н. пр. какве течности), пего имају нарочито подобности за покрете с места на место — органе и срества за праву локомоцију. То је доказано за бацил цревног тифа и ентеритиде (запаљења црева), за вибриона колере (кома-бацилај, па и за амебу срдобоље. Они би дакле могли и поред повећаног упутарњег притиска у цев доспети — само кад би ипаче биле и друге прилике згодне.

Притисак воде од неколико атмосфера у унутарњости цеви не постоји дакле увек, а и кад га има, није опет апсолутна одбрана. од ин= фекције с поља.

ћретање или струјање воде у водоводним цевима игра још мању улогу у одбрани од ин-

фекције с поља. Истина је, да течност која пе

ОБЗИРИ СТРАНА 69.

мирује него струји, слабије дифундује кроз порозне зидове свога суда, али се ипак за то мора признати, да дифузија и при кретању течности но престаје. Сем тога је повната ствар, да баш убрзано струјање под јачим притиском моде да дејствује као нека врста, аспмратора, те да баш усисава течности или гасове с поља. На том принципу оснива се конструкција и употреба неких апарата те врсне, међу којима је и игијени и техници познат н. пр. шмрк са воденим млазом (УУаввега га ритреј и Волпертов наставак за вентилацију димњака. Али све даи искључимо те могућности, опет се за то на брзину водене струје у цевима у томе питању не можемо поуздати. Брзина водене струје у водоводним цевима зависи од веома много услова (пад, притисак, отпори, отвори и т. Д.), па је према томе веома различна и по времену и по месту. Често је и таких прилика, да у водоводним. цевима дође и до правог застоја (н. пр. на крајним огранцима, при затвореним славинама), а баши до струје у са свим противном правцу (т. 8. удар, Касквећае) у часу, кад се славина нагло затвори, или кад паступе мене у струјању код т. 3. циркуларног система. У свим тим случајевима долази, дакле, гдекада и до таких прилика, где струја воде не смета дифузији, само ако је она иначе могућа.

Гретање воде у цевима, дакле, најмање брани од инфекције с поља, а у пеким при= ликама може послужити баш и као аспиратор.

Према овоме ствар је са свим јасна. И физикални и хемиски и биолошки закони, па, најпосле и техничка и игијенска пракса доказују, да нас ни градиво водоводних цеви, ни притисак ни брзина водене струје не могу сачувати од инфекције с поља — бар не у свима случајевима. А кад је то доказано, онда је са свим оправдано (шта више веома нужно), да сеи поред тога потражи начина, како да се у тим приликама прође о што мање опасности.

На ова питања даје игијена са свим прост и природан одговор. Лајвећа опасност за инфекцију воде у водоводним цевима. при укрштаљу њиховом са каналима долази — као што већ рекосмо — од саме (нарочито течне) садржинв канала, па ко хоће да ту опасност обиђе или смањи, мора чувати цеви од непосредног додира с том садржином. То правило вреди не само за садржину канала, који спроводе људске изметине, него и за оне, који примају помије и отпатке домаћега промета, смрадне, загађене, оштре и отровне течности од заната и индустрије, па најпосле и сплав и муљ од кишнице и поливања са,улица. Све су то нечистоће првога реда, и пе само (мирисом и другим свој-