Српски технички лист

БРОЈ 9. МЕТА ЛНИ

9. Џа сваком чвору (Кпобеприлке, роте 4' аззетођ-

1 Јасе), или у интересима отприлике од 10

изнивелисати главу од једног заковка на доњем или горњем појасу моста; главе заковака, које ће се изнивелисати. треба обојити белом бојом а у наоколо заокружити црвеним кругом.

3. Главе заковака које леже над самим обалним или речним стубом служиће као сталпе тачке (тезеге) за овај нивелман. који у осталом треба извршити са највећом прецизношћу.

Ове релативно сталне тачке на мосту, биће доведене у веву са две стварно сталне тачке, које не стоје у вези пикаквој са металном конструкцијом.

4. Изнивелисане тачке, означиће се арапским циФрама и то тако, да непарне цифре дођу на левом а парне на десном носачу и образоваће једну серију почев од првог обалног стуба са цифрама 1 и 2.

5. Нивелман се има вршити само при тихом времену и док сунце није мост ухватило. Температуру ваздуха треба забележити на 1 сахат пре, 1 сахат после и за време нивелмана.

6. Прве ниведмане треба да изврши један и исти инжењер,

Саставиће се протокол, у коме ће бити изложени резултати сваког нивелмана на мосту. Овај протокол потписаће инжењер, који је вршио апвелман и поднеће се железничком одељењу.

отвора, треба

Шеф савезног одсека пошта и жедезница (секција железница);

Велти.

РУСИЈА.

ЦИРКУЛАР ЛО 54. МИНИСТАРСТВА КОМУНИКАЦИЈА У ЦАРЕВИНИ РУСИЈИ ОД 18. ЈулА 1875. ГОДИНЕ.

_ Коефицијенти сигурности за вирено гвожђе при пројектовању мостова.

а, — да мостове са отвором до испод 15 та и за делове моста за ма колики отвор: Кје на ши: истезање (чисто) и притисак (чист) + + + + ++ цепање у вертикалној срчаници + + · + + + + •

6,00 3,50 ђ. — За мостове са отвором већим од 15 метара; истезање (чисто) + + + + + + + • 7,00 притисак (у пола чист) + ~ + + + + » • » + • + 7,бо е. — Мрежасти мостови са пречагама и вертикалима;

За блег истезање (чисто) + + 3 + < 5 5 ен не ке притисак (у пола чист) · Ма а те и тј

45 еп е | же | о:

7,25 0,25 За дијагонале и вертикале: истезање (чисто) + 3 3 5 5 3566 + + + притисак (у пола чист) + 30 ++ + + + + + + + • цепање у вертикалним блеховима · + • • • + •

195 7,00 4,50

4. — За усветрице при ма колском отвору:

НОтОзање Ене не а ос на не ва“ ен 000

в. — Заковци : цепање заковака вези попречних носача са главним носачима и уздужних носача са попречним • • цепање заковака на узветрицама + + + + + • + • цепање заковака на свима осталим деловима металпе конструкдије при ма коликом отвору ·

5,00 7,50

6,00

мостови ОТРАПА 87.

ЦПРКУЛАР А 60. МИНИСТАРСТВА КОМУНИКАЦИЈА У ЦАРЕВИНИ РуСИЈИ ОД 5. ЈАНУАРА 1874. год. У погледу ТЕХНИЧКИХ УСЛОВА ЗА КОНСТРУКЦИЈУ МЕТАЛНИХ ЖЕЛ. МОСТОВА.

1. Израчунаће се силе, које производи покретан терет у свима деловима главних носача, према подједнако распростртом оптерећењу а које одговара возу означеном у доњој таблици 4.

Да би се одредџо подједнако распрострт терет, који је у стању да произведе највећи момент савијања, воз мора бити састављен онако, како показује таблица А: да би се добио терет, који производи највећу силу цепања, треба поставити три локомотиве на челу воза, са оџацима окренутим напред. Оптерећење рго курентан метар коловоза је тада следеће: 15 тони за отворе до 3 сажена (6,40 та); 18 тони за отворе до 4 сажена (8,50 ш), а 12,50 тони за распоне веће од 4 сажена (8,50 т).

Еквавалентно подједнако оптерећење, које је одређено за пресеке на крају и у средини отвора, изложено је у таблоу В.

а) Да би се оценили моменти савијања, и силе цепајуће у разним пресецима распона, ваља одговарајућа. оптерећења одредити средством интерпеладија оних терета којп су у таблоу 8 означени за крајњи и средњи пресек распона. У сваком цак случију минимални терет за израчунавање вертикала и дијагонала, не сме се узети мањи од оног целокупног терета који на једном чвору главног носача дејствује. (чвор, Кпобеприпке, п0вуд, робе 4' аззешћјаге).

ђ) Да би се прорачунавање упростило, нека се поступа при примени табло-а В овако:

1. За силе у појасевима главних носача са отвором већим од 85 сажена (75 ш), узеће се за све пресеке распона покретан генералан терет који износи средину од два броја К пи К, (на крају п у средини распона). Када су распони краћи, онда се може сваки од њих поделити на више делова, којих број може, како кад према отвору варпрати од 6 до 12. Покретан терет за сваки део репрезентира половину од оних терета, који падају на пресек што граничи са овим деловима.

9. Исто тако, да би се определила напрезања у вертикалама и дијагоналама, треба главни носач подедити на више делова (партаја) и за сваки од истих узети константномобилно оптерећење.

с) За распоне, који нису означени у таблоу В, одениће се покретан терет (оптерећење) средством интерполације. ад) За теоријски распон носача, узима се одстојање између осовина крајњих вертикала.

е) Код гвоздених мостова, попречни гвоздени носачи се увек утврђују на чворовима главних носача; у случају, да су попречни носачи од дрвета заменути пратовима што бива код мостова када коловоз лежи „горе“ (дакле по врх главних носача), онда је неопходно потребно, да се ва израчунавање појасева главних носача, узму у рачун и суплементарне силе, које се појављују усљед терета налазећег се на осталим попречним праговима постављеним између чворова главног носача.

Џ. За израчунавање дрвених прагова, који леже на гвозденим попречним п уздужним гредицама, треба, узети за оптерећење, ону тежину, која произилази од локомотиве са осам точкова, којих осовине стоје у раз-

маку од 1,45 метра а на свакој долази терет од 15 топи.

11. Они дедови на главним носачима, који пмају да издрже притисак, треба да се израчунају са таквим 12