Српски технички лист

СТРАНА 88.

МЕТАЛНИ мостови БРОЈ 9. коефицијентом сигурности, који зависи од односа дужине ф) За поречне носаче: притиснутог деда ка минималној трансверзалној димен- м27 ољ Р зији пресека. Пра бини раса ЕНИ а (2) ПНЕ у. с

17. Израчунавање спла у узветрицама, вршиће се под двема претпоставкама, усвајајући увек једну од њих, која даје веће силе.

а) Прва претпоставка Узеће се 1,5 пуд на квадратну стопу (285 килгр. на квадратни метар) латералне површине, вамишљајући при томе да се воз не налази на мосту.

р) Друга претпоставка На мосту се нилази и 803; у овом случају узеће се притисак од 0,84 пуда на квадратну стопу (182 килограма на квадратни метар) латералне површине.

Прва примедба. У првом случају, латерална површина изложена утицају ветра репрезентира се стварном латералном површином спољнег главног носача (роште, Нашрфтасет), са стране од куд ветар долази, а осим тога и једним делом латералне површине другог главног носача, пошто се оба главна носача не поклапају потпуно, кад ветар душе у нагпутом или косом правцу; са ових разлога, за тоталну површину оба носача која је изложена дејству ветра, може се узети за мрежасте мо-

стове по готову п) од оне пуне површине, која је огра-

ничена контуром спољном само једчог носача, а за мостове са дијагоналама вертикалама, половина (0,5) од исте ПН (рачунајући ову између горњег и доњег појаса), овом случају притисак ветра на латералну

површину носача, распростире се подједнако између |

горњих и доњих узветрица. Ако се коловоз налази на горњем појасу носача, треба узеди у ветра и на латералну површину коловозне конструкције; овај суплементаран притисак треба пак урачунати за горње пли доње узветрице према положају коловоза.

Друга примедба. У другом случају, када се воз налази на мосту, треба горе израчунатој вредности притиска ветра, додати још:

а) Када се коловов налази „горе“, 10 квадратних стопа на курентну стопу (587 килогр. на курентан метар),

узимајући при томе само ', (половину) стварна лате- |

радна притиска бидо за горње или доње узветрице.

ђ) Када се коловов палави „доде“, од 10 до 7,5 квадратних стопа на курентну стопу (587 до 408 Кје на курентан метар) како вад према висини главних носача, која варира између 8 и 20 стопа па и више (! до 7 метара); овај суплементаран притисак, треба да се потпуно узме при израчунавању доњих узветрица. Суплементарна површина од 10 до 7,5 квадратних стопа, добија се, када се одбију од целокупне латералне површине воза руо курентну стопу моста, оне интервале (празнине) између вагона и оне између шина и душеме (рјапсћег) вагона. Први број (10 стопа) односи се на случај, када површина, воза није закриљена (покривена) главним носачем. У другом случају (7,5) је површина, воза потпуно заклоњена висином носача, што наступа, када коловоз лежи „доле“ и када су главни носачи виши од 7. метара. –

У. Да би се одредили просеци појасева у главним носачима и попречним носачима (претпостављајући да попречни носачи служе у исто доба као вертикале хоризонталних узветрица) треба применити следеће образце:

а) За појасеве главних носача;

р_ БЕФР,.

= (1)

обзир притисак |

У овим образцима означава: Ко п К, коефицијенте сигурности у случају једновременог дејства и вертикалног оштерећења и ветра; Р п Р,, напрезања у појасу које произилазе усљед утицаја вертикална оптерећења ветра; ЈИ пресек појаса; МИ моменат савијања попречних носача; Р,, напрезање у попречном носачу, који

служи као вертикала узветрица; отпорни моменат

Ј за пресек попречна носача; « део пресека попречна носача који је пзложен притиску. Коефицијенти 0,6 и 0,5 у образцима (1) и (2) претпостављају: први, однос. | Аруги 79 7. ј. однос између напрезања које је ловвољено за појасеве п попречне носаче и напрезања које је дозвољено при утицају ветра (12 Кје, на квадратни милиметар).

Примедба. У никојем пак случају, напрезање А не сме превазићи, при дејству само једног оптерећења, вредност која је обележена у диркулару за 1875. год. % 54; у случају када у једно и псто доба дејствују оба, оптерећења т. ј. и вертикалан терет и ветар максимално напрезање не треба 'да буде веће од 800 пуда на квадратни палад (7,75 килогр. на квад. мидиметар).

Напомена. У овом цпркулару наићи ће поштовани читаоци на речи „распон“, „отвор“ и „распон на отвору“ моста. Да не би било пометње, напомињем, да ја под речи „распон“ разумем „Фгаабе“, „оафете“ а под речи „отвор“ да разумем: „Омреттите“, „Глећтбефе“ (Антић).

ЦИРКУЛАР МИНИСТАРСТВА ЈАВНИХ ГРАЂЕВИНА ОД 25, АВГУСТА 1888. год., 0 УПОТРЕБИ ТОПљЉЕНОГ ГВОЖЂА ЗА МОСТОВЕ.

1. Топљено гвожђе се употребљава за све делове моста, осем заковака, који морају бити израђени од вареног гвожђа.

Џ. а) Садржина карбона у топљеном гвожђу не треба да буде већа од 0,1%, а Фосфора од 0,05.

да потопљено гвожђе које се израђује из руских рудника са дрвеним ћумуром и које садржи малу количину Фосфора, (0,0 во не утврђује се граница садржине фосфора.

р) Отпор при прекиду на квадратни милиметар треба да износи најмање 34 килогр. а 40 Ко највише; граница еластоцитета не сме бити нижа од 17 килогр. и у опште треба да се приближава половини отпора на, прекиду; минимално издужење, у тренутку прекида, треба да износи 25"), за полугу од 200 милиметра дужине и 30 милиметра ширине. 7

с) Топљено гвожђе не треба да се ломи, да не показује какве пукотине, нити да је иверасто, када се у ладном стању са чекићем превија и то тако, када се толико полуга превије да се унутарње површине оба савијена дела потпуно додирују.

За ову пробу, треба одсећи кришке од 250—800 милиметара дужине и 840 милиметара ширине. Ивице ових кришки треба затим чисто турпијом опилдити.

ШП. У погледу промена својства топљена гвожђа, под утицајем механичког рада, треба испуњавати следеће услове за време Фабрикације:

а) Топљено гвожђе, ма какво било, треба после тањења опет убијати, затим поступно расхладити у пећи