Српски технички лист

ОТРАНА 90.

Објашњење табло-а А.

· 1. Терет К = Ко, одређен је под том претпоставком, да линегрно оптерећење воза (три локомотиве п вагони) заузима цео распон, тако да се при крају петога добија максимални момент савијања Мо и максимадна цепајућа сила У.

о, За оцену величине оптерећења Ж, цео распон треба тако да буде оптерећен возом (са три локомотиве

БЕЛЕШКЕ О КАЛДРМИ БРОЈ 8.

размештвне између вагона), како ће се добити максом. момент М ма # = 72

8 Оптерећење К, добија се ако воз, који има три локомотиве са напред окренутим оџацима, заузме половину распона за који се тражи максимална, цепајућа сила У.

БЕОГРАД, 9. маја 1892. год.

БЕДЕШКЕ 0 КАДДРМИ.

1. Мало по мало и већи грађевински радови долазе на дневни ред у Србији у опште и по већим варошима. У Београду се сустигло неколико већих радова: водовод, каналавација, калдрмисање и др. Због тога пошто је заједничка жеља свију грађана, да се ови радови што боље изврше — ми мислимо, да ће имати своје вредности мубликовање бележака, у којима су изнета мишљења, јаких стручњака.

Ми не сумњамо, да стручњаци, који ће као општински оргави руководити посао око калдрмисања, знају све ово што ће се у овим белешкама наћи, а можда п више, али како они нису ти, што имају „решавајући“ глас, кад је реч о таким пословима, неће бити ни њима излишно, да при руци имају јаке туђе разлоге, који ће бранити своје мишљење, |

Калдрмисање Београда постало је као што се вели „горуће“ питање, па и већи разговор о томе неће бити излишан. А као што се лако може доказати, калдрмисање у Београду не бива како треба. Досада. је рад бпо примитиван; сад се више то неће, али се опет рђаво ради калдрма, која се у Београду награди обично не траје ни пола колико треба нити се одржава како треба и зато није чудно, што Београд у томе погледу не носи тип модерне вароши, што мора да буде као престоница. Србије.

Коштање београдске калдрме није нам толико познато, да би га могли упоредити са коштањем по друтим већим варошима. Но без сумње, каддрма је београдска јефтинија (ако није било би здоп наопако), па ипак нам се чини, да се рђавост београдске калдрме не може бранити разлогом: „Па ако и не ваља она нас бар мало кошта». У Београду се у будуће не може нити сме калдрма остављати годинама сама себи, без одржавања — као што се до сад радило — већ ће се мо. рати одржавати у добром стању (иначе неће бити Београд модерна варош) и ако се са тога принципа пође, онда ће се брзо увидети, да јефтино саграђена калдрма не само да не мора бити заиста јефтина него може бити и скупља. У томе смислу врло су лепе мисли исказане у првој белешци, и како су оне тако јасне и за нестручњаке, мислимо, да су врдо згодне, да. брзо обавесте и оне меродавне а нестручне факторе, који би можда били против тога, да се калдрма у Београду направи како треба макар и са већим трошком (који у ствари и није већи) а не само да се у опште награди.

Најзад, наше је мишљење, да ове белешке пмају и општег интереса, јер је питање о калдрми важно питање у свакој већој вароши.

2. Калдрма у Филаделфији, — Општинска управа у Филаделфији тражила је од америчких добро познатих ин-

жењера: (0. — А. О Шпоге, К.-—— У. Отее и Е:— Р. Котћ, да даду своје мишљење о разним начинима калдрмисања, која се сад употребљавају у варошима џ о систему, који би онп као најбољи препоручили за будућност. У Јоптпа] об Фће Етапкип Тозбије изашао је њихов 13вештај о томе.

Најобичнија каддрма, грађена досад у Филаделфији, којом је покривено 98 процента површине јавних путова, то је калдрма од камена неједнако великог, која се рђаво одржава у добром стању.

Писци извешћа препоручују, да се у будуће никако не гради овака калдрма, но саветују, да се гради, како за замену досадањих тако и за изновне, или калдрма од гранита, или од компримисаног асфалта (у слоју) или најзад, у извесним случајевима, од асфалтских трупаца, а који ће систем где употребити, то решава саобраћај и друге прилике. Ове три врсте калдрме потпуно су непробојне за воду, а то је особина коју добра калдрма мора имати.

Нама је познато — вели се у извештају — да сеу ово време калдрмишу велике површине у Паризу и Лондону дрвеном калдрмом. Овај систем, тако како се гради у овим варсшима — трупци од сувог препарисаног дрвета на бетонској подлови од портландског цемента вацедо ће дати калдрму моого трајнију, по што је бпла. она дрвена калдрма, која се пре неколико година показала сасвим неваљала по америчким варошима.

Но по саопштењима Француских инжењера, пред“ рачуњено је, да ће се трупци измењивати сваке четир или шест година, према мањем пли већем саобраћају.

Цена првог намештања калдрме, такве каква се сад извршује у Паризу, биће 28 динара за квадратни метар а по уговору цена зи одржавање и поправку 13носи 8 динара на метар и годину. Трајање је по уговору осамнајест година. Ови услови дижу целокупну цену за тих осамнаест година на 79 динара а то је скоро три пут више но трошак за псту периоду и калдрму, коју мп препоручујемо.

Због веће цене намештања и одржавања ми не можемо да препоручимо дрвену каддрму за варош Филаделфију. Ми препоручујемо искључиво гранитску калддрму за све улице, где је ширина између трамвејске шине : тротоара (или између оба тротоара ако ту нема трамвајске пруге) најмање 6 метара, тако исто ва све варошке улице у трговачким квартовим, где је саобраћај без изузетка ведики — рецимо падесет тешких кола на чав — и најзад за све улице, без обзира на ширину и саобраћај, чији је пад већи од 3/, изузимајући опе