Српски технички лист

БРОЈ 9.

улице, где се може употребити калдрма од асталтских трупаца, о чему ће доцније бити речи,

Препоручујемо, да се употреби компримисан асфалт (у слоју) у оном варошким крајевима, који су близу споменицима по др. где се нарочито жели тишина, нарочито ако је ширина, већа од 6 метара а под мањи од 89; тако исто у улицама где су само куће за становање п где нема трамвеја. Ако се хоће да употреби асфалт у врло шпроким шосешма, Па којима је и трамвајска пруга, онда ту треба калдрмисати гранитом парче широко 30 са дуж пруге а са стране ће бити асфалт.

Калдрма од асфадтеких трупаца у неколико је лошија по трајању од калдрме од компрамисаног асфалта, ади је боља зато што мање кошта и што за намештање не треба особити материјал нити овепбана рука. Врло је добра — паравно ако су труши добро израђени за улице је пролаз слабији, где су само станови. Но треба запазити, да пма велике разлике у каквоћи ових трупаца, какви се обично продају те због тога се доста раздпкује кад се употребе Обично су се показали рђави за велики саобраћај; тај начин калдрме у опште добар је за удпце где грађани станују али није за улице, кроз које пду трамваји п којима је под већи од 4 на 100.

За улице у предграђима, препоручујемо да се и даље гради макада бар све дотле Док саобраћај не буде много јачи но што је сад.

Пошто смо тако показали главни карактер сваког система п обзирг по којима треба бирати између разних система, хоћемо да опширније опишемо како ове разпе калдрме треба конструјисата.

Гранитска калдрма. Њу треба положити на подлогу од бетона дебелу 15 ст иди на толико исто дебео слој крупног шљунка; ова подлога ваља да има исти попречни пресек као пи довршена калдрма, и да је потпуно сабијена парним ваљцима, ад што ће се доцније описати; места, која се при сабијању удубе треба да се попуњавају материјалом,

Камење само треба да лежи на простпрци песка, у коме нема земље и других принеса , дебелој 75 ши; саставци ваља да се напуне смесом од чистог и сувог крупнијег песка, (ако је време влажно онда га ваља загревати) и густог минералног катрана,

Ако се добро ради и саобраћај буде умерен, ми мпелимо, да није нужно градити бетонску подлогу. Сува земља, добро набивена, врло је добра подлога док је сува; ако се саставци добро испуне смесом ситног шљунка и катраша неће пропуштати воду и нигде се неће угибати. Но ако рад није био добар и саставци непспуњени како треба, вода ће протећи кров калдрму у подлогу 1 наградиће се угиби и неравности. А нема сумње да бетонска подлога спречава све ове неугодности.

Ако се бетовска подлога гради цена калдрме већа је за 4 дин, 95 на квадратни метар. За улице са највећим саобраћајем без сумње треба примити ово повишење коштања, ма да ми — као што смо горе казали — сматрамо, да је бетон непотребан свуда, где се тако удари, да подлога од набпвене земље буде заклоњена од влаге и где саобраћај није превелики.

Од камена ми препоручујемо тврд гранит хомогене текстуре и без бушотина. Једру базалтску стену, која се услед гажења јако углади, као п мекше врсте гранита, пешчаре п листасте стене не треба. употребити.

Камење не треба да је уже од 0,075 ни шире од (0,110 та; према јачини саобраћаја биће дебело 0,15, "0,175 пли 2,20 т. Дужина да буде пет четвртина ши-

БЕДЕШКЕ О КАЛДРМИ

СТРАНА 91,

рине. Калдрма од ужег вомађа боља је подлога за коњске ноге и на њој је мање лупе но на калдрми од ширег комађа, но ако је ширина мања од 0,075 то је опда на штету солидности комађа. У дужини могу се трпети разлике од 0,05 па пи 0,075 али дебљина треба да је што више једнака и не треба примити разлике веће од (,ол2. Није могуће наградити добру калдрму од комађа неједнако високог (дебелог) јер услед притиска озго комађе гради себи равну подлогу па онда неједнакости у висини изиђу на површину. Камење треба да је брижљиво сортирано по ширини, тако да се у истој пар“ гаји улице употреби комађе једнако широко. Оваки комад треба да је правилног облика, правих углова и равних површина без удуботина или шиљака већих од 0,012 1.

Ми препоручујемо да се саставци — празвине међу камењем — увек испуне ситним шљунком, који је натошљен катраном, да калдрма не би пропуштала воду на подлогу своју. Не би требадо у варошима, допустити никакву калдрму са саставцима који воду пропуштају, јер широки саставци дају пролаз под калдрму мокраћи и другим нечистим течностима са улице, па зато после калдрма испушта смрдљиве гасове не само на улицама лети, кад су дани топли, но ну кућама преко зиме, а то преко употребљених система 84, грејање по вентилацију. Кад је комађе дебело 0,15 ш а правилног облика, да саставци не морају бити сувише широки, онда треба од прилике 19 литара катрана на, квадратни метар, а то је трошак од 1 дин. 50 на квадратни метар. Овај трошак надокнађују користи од непробојних саставака.

Калдрма од асфалта. Под именом асфалта употребљаване су за калдрму разне материје, но све, које су се показале да штогод вреде долазе у следеће три класе :

1. Компримисан асфалт, који је много употребљен у Џаризу и другим јевропским варошима. Гради се од аморфног кречњака, који је природно скроз импрегнисан битуменом (смолом) а налази се у Вогезима. Оицидији и Хановеру. Стена се уситни, загреје, простре на бетонску подлогу па добро компримује набијањем и ваљцима.

о. Мастик од американског асфалта, који се виђа на шосеима у Уашингтону. То је вештачка смеса Фд тринадатске смоле, туцаног камена и оштрог — силициог — песка. Овај се лепак полаже мек и топао на бетонску подлогу, па онда јако компримује ваљцима.

8, Бетон, који се нетачно називље асфалт, и коме је доњи слој од туданог камена и коалтара, а горњи слој (покривач) од песка иди ситног шљунка помешаног са кодлтаром у мастик, који се разастире и јако компримише, као што је и горе речено.

(ве ове три врсте калдрме, кад се вешто и тачно израде, добре су.

Ми не препоручујемо калдрмисање са коалтаром, зато што је ту лепљива — везујућа материја предукт из гасног катрана (мафтн) који се добија кад се спречи, прекине, распадна, дестилација катрана, пошто је већ узела извесан степен. Кад се такав продукт положи на удицу те на њ почну дејствовати атмосферски утицаји, онда наступа лагана а поступна оксидиција која уништи лепљивост, — делићи песка изгубе кохезију п калдрма се брзо распадне.

У сјед. државама компримисани асфалт неби коштао мање од 21 дин. на квадратни метар, а мастик од америчког асфалта могао би се набавити и положити са ценом од 18,60 дин. на квадратни метар.