Српски технички лист
|
БРОЈ 3.
ПГПЈЕНСКИ
ОБЗИРИЦИ СТРАНА 81.
~
обичним местним приликама између % и 5 метара, али се често деси, да су баш местни услови за ту размеру са свим неповољни (теренске неправилности), па да се с тога канали морају положити или са свим површно, или на
таким случајевима над површно спроведеним каналима водоводне цеви положиле више горњег свода њиховог, вршто, и лежале би, тако рећи, у првим, горњим слојевима земљишта. Да то не сме бити
садржине каналске). Та дубљина варира при.
против, са свим дубоко. Ако би се, дакле, у
онда би оне дошле веома по- |
ни из техничких ни из игијенских разлога, ласно је појмити. Да наведемо само неколико разлога
томе.
Као што већ једном споменусмо површно положене водоводне цеви чешће би се квариле него оне у дубљим слојевима земљишта. Терети, потреси и мраз с поља (зграде, железнице, кола, калдрмисање смрзнуто земљиште и т. А. утицали би оним танким слојем земљишта што би био над цевима много јачи, него у дубини, па би услед тога зидови цеви прскали, спојеви попуштали и т. д. Сем тога би се температура воде у плитко положеним цевима мењала према температури спољашњег ваздуха, те би вода лети била и сувише топла, а зими и сувише хладна, па с тога не би одговарала игијенским условима. Шта више, зими би гдекада могло доћи и до тога, да се вода у таким цевима замрзне, те да буде двојаке штете: да водовод престане радити, и да цеви од мраза пострадају. Најпосле ваља узети у обзир још неке прилике у томе питању, које су од еминентног значаја по јавну игијену. Ако се водоводне цеви положе сувише површно — рецимо одмах у првом или с почетка другога метра испод површине земљишта, — онда су оне у горњим слојевима — а то ће рећи: у слојевима, који су најјаче загађени. По истраживањима разних научењака (Боука, Кодог, Вештег, Адате! и др.)
горњи површни слојеви земљишта — нарочито насељеног, варошког,. па још рђаво калдрмисаног — пуни су органских састојака, живих ор-
танизама, микроорганизама, јаја и клица од њих. Међу њима има и таких, који су за човека патогени, т. ј. који су у стању, да у његовом телу произведу појаве разних болести (стрептококи и стафилококи гнојења, бацил едема, тетануса, тифа, холере и туберкулозе, септичан вибрион, амеба дисентерије, плазмодија маларије и т. д.. Што се дубље заилави у земљу, то број и врсте тих микроорганизама све више опадају, а у корак с тиме смањује се и садржина земљишта другим (мртвим) органским састојцима. "Земљиште се, тако рећи, само чисти, од онога,
чиме га загађујемо, и у некој извесној дубини оно се свега тога опростило. Боука је то доказао за мртве органске састојке земљишта, а други научењаци исто тако и за живе клице. По С. Кгапкеј-у налази се у ! куб. сентм. варошког земљишта.
У дубини од 11: клица: Па масна мг ан 000 (И а ан еа осне. 12.000) О ара не пренио е 1000 О 5 ои 90) ОЦЕ и че па
Ако смо дакле присиљени да због површног полагања канала морамо водоводне цеви спровести сувише површно, т.ј. у слојевима, над 0,5 т или одмах испод 0,50 пп, онда смо још поред оних неприлика, што већ споменусмо, створили баш тиме веома рђаве игијенске услове за водовод. Земљиште загађено микроорганизмима, остацима органског растварања и другом нечистоћом (занатлиским и индустриским продуктима) не разликује се много од каналске садржине, и прети својим кужним, отровним и смрадним састојцима квалитету воде у цеви па тмме наравно и нашем здрављу.
Према томе је с игијенског гледишта, ствар са свим јасна. Игијена препоручује, да се водоводне цеви спроводе над каналском мрежом али само онда, ако су таке местне прилике, да. водоводне цеви ипак дођу у таку дубљину земљишта, где ни њима ни води неће наудити потреси, промене температуре, микроорганизми и друга нечистоћа. Та дубљина је равлична и зависи наравно од местних прилика, али се може у опште рећи, да почиње код 1,50 т. Где се, дакле, и над каналима може доћи до толике дубљине, ту се изводе водоводне цеви над каналском мрежом.
Али на жалост, таких прилика није свугде. Теренски односи и други обзири принуде нас веома често, да било целу канализацију, било неке огранке њене изведемо у површним слојевима земљилшта. Тако су морали чинити многи градови и у најновије време, а то је случај и код нас, у Београду. Неки део наших старих канала, а и неки део нове пројектоване канализације спроведен је — бар местимице — тако површно, т. ј. тако високо у горњим слојевима, земљишта, да се водоводне цеви не могу полагати над каналском мрежом, ако ће да дођу у прописану дубљину — него се „морају спроводити или кроз канале (што смо већ осудили), или испод њих. С тога се и ми, као и велики број других градова морамо задовољити тимо,