Српски технички лист

БРОЈ 4.

архитекти, и њих постављају префекти према потреба ва извесне послове у довољном броју)

Грађење свију државиих, департманемих и комуналних архит. зграда бива лицитационо, п даје се квалификованоме лпцитанту, који најјефтинију понуду даде и то као Сгепетабеттертезе, но тако, да се сума грађевинска срачунава пошто се грађевина доврши по прими, а по нормпраним ценама, које су у лицитациопом прото-

1) Није специјално прописано школовање и полагање ислита за. архитекте, који се у Француској баве званичним радовима, њихово наименовање за државне, департманске и-комуника, те архитекте решава способност њихова при конкуренцијама и извршењу радова, Они се дакле не сматрају као чиновпици у правоме смислу као што су инжењери, нето су више као приватни архитекти, који се за извесно време и за известан посао ангажују.

ПОКРЕТНЕ

БАРАКЕ СТРАНА 127.

коду означене. Као бавис лицитацији служи предрачун, кога укуина сума по којој се лицитира на више или на ниже за прописани термин.

Успех оваког грађевинског уређења у кодико се он односи на инжењерске радове у Француској — ово се не односи на архит. радове — јесте примишљено, п са потпуним планом удешено уређење, које даје елегантно и примерне резултате. У главни узрок за повољне резултате има се поред поменуте управне организације приписати и богатству земље, изврсном грађевинском материјалу и школовавим, способним и поузданим раденицима, као и кроз и кроз добрим, специјадно изображеним техничарима.

Гешвзсће Ваигетитд.

ПОКРЕТИ БАРАЊЕ

дАОПШТтИО јов. Илкић,

АРХИТЕКТА.

Према акту Бр. 6. од 1891. године, главни санптетски савет шмао је поднетп своје мишљење, како бп се подигла једна покретпа барака у овд. државној болници п тога ради подноси се овај реферат, према решењу главног санптетског савета.

Бараке морају имати такве особине, како би најбоље одговарале овим захтевима:

1, Да су тако конструјпсане, како би се лако склапати п расклапати могле п да се са обичним колима ил! железницом могу преносити, како би сеу што краћем времену могли болесници и рањеници у њима сместити. Поред тога, поједини делови морају једну стабплну целину сачињавати, која бп могла издржати тежину снега п да се не искваре.

2. "Ове бараке морају бпти тако удешене, како би се могде, како лети тако и зими употребљавати, пили да се могу лако за краће време п подићи.

8., Бараке треба тако конструјисати, како би сепа лак начии, више барака — уједно, — могло саставити, када бп потребовала повећа барака. џ

4., Материјал, мора бити сигуран против ватре пи да непропушта воду, а да се при растављању п састављању лако не квари и да што мањи волумен заузима, ради транспортовања.

5, Величина једне бараке треба да је таква, како би на сваки кревет дошло простора 12 ш, а да стану у њој 12—80 кревета.

Поред наведеног, треба још да се построји нужник у вези са бараком (непосредно или посредно).

6. Поједине делове треба тако конструјисати, да су слични један другом п да буду по могућству подједнаки, како би их могли п неизвежбани раденици лако састављати п растављати.

%., Патос да је дрвен и тако начињен, да не лежи на земљи, а да при том не буде гибак; но при конструјпсању, мора се пазити како би се псти на лицу места могао употребити од обичних дасака ако се неби исти могао пз којих узрока пренашатп.

8, На вентилацију мора се највећа пажња, обратити

пошто је узета најмања кубатура ваздуха за 1 кревет.

9. Ложење треба да је тако удешено, како би се зими добивало око 159 8, и даје у вези са вентилацијом. 10., Барака не сме бити сувише тешка, због лакшег транспортовања, а и јефтиније цене грађењу. да

Ово су општи захтеви за покретне бараке, које је не узевшт неке мале измене у обзир расписала пзложбена компспја у Апуег5-у.

Месћаеиз је још 1800 год. бпо за бараке од дрвета, које се лако преносити могу, а и због природне вентилације. Овакве бараке биле су направљене, у већем броју у Кошазђега-у и ЕКтапкћш!-у на Мајни, за 18000 рањеника и биле су окренуте са дужним осама од севера ка југу.

Кљезет вели: да дрвене бараке и шатори не упливишу рђаво на болеснике и да су ванредно. добре 81. време еппдемичног Тифуса; који се за време рата много појављује, пошто је код Француске војске умирање од Ктесек рћив-а бидо 1855. године, од Априла до Јула бб од оних, који су се пободеди од предпоменуте болести у масивним баракама у Цариграду, због рђаве вентилације п неподесности барака; с тога је потребно, да се непокретне бараке начине са добром вептилацијом, тим пре, што се за ове узима веома мала кубатура ваздуха, — од 12 тз од једног кревета, због уштеде на материјал и ради око преноса и састављања барака. Из овог узрока употребљене су бараке са вентилацијом на крову, које су се врло добро показаде у рату (5есез1о15Кес) у Северној Америци.

Бараке су намештане тада у растојању од 20 то је 69,8' а у Белгији су намештане 10 т једно од друго удаљене а имале су 2817 ваздуха п 4,75 т вис., које су биле врло добре.

Да би се пабегла болест заразна Нозрнађтапа, за време Француско-немачког рата, прављени су у патосима отвори од 2—8 пип, између дасака, ради вентилације и ово се покавало као добро, јер се у истима и амнутирало, а лежали су болесници и од Нозржафтата-а, од којих је умирало свега 3% болесних.

За време руско-турског рата 1877. год., као што Пиратов велп: најбоље су бараке где се могу у њих