Српски технички лист

СТРАНА 128.

сместити 12—80 кревета; а било је употребљиваних барака у облику шатора, у којима је била температура 12—17% 8, дању, а ноћу 5— 9, кад су њихова околна платна била обложена сламом. У исто време поручене су бараке од гвожђа, но од ових се одустало, пошто је ове врло тешко транспортовати у оним пределима.

Бараке комбиноване од гвожђа п дрвета, употребљиване су за време окупације Босне и Херцеговине, по спетему Уофтет-а које су споља биле дупло обложене даскама, а изнутра су једноставне, кров ових барака био је покривен са хартијом за покрпвање кровова, (Пасћраре) п коштале су од кревета 400 [., које су

на дицу места грађене. Које су код УоШкпег-а пабав- | љане, коштале су 218:84 1. од кревета, но где је |

употребљавана Јута место дасака — 86:14 1. од кревета. Џатос код ових био је двогуб, а између патоса слој од цемента. Жисјет вели: да су ове бараке врло

практичне, а тако исто п Ју. Мугдасг. Пошто за време | рата умру до 20%, на инфекционим бољама, то би до-

бро било да се имају у приправности покретне бараке,

не само за време рата но п после, кад наступи Епиди- |

мија, а да би се могде на дотична места лако транспортовати п брзо наместити, тим пре: ваља их пмати п у мпрно доба, што се тога ради могу п мање сталне болнице градити, а п кад се оте чисте п оправљају, — пма се одмах замена.

Болпичка Хитијена противна је баракама од дрвета због микробских проузроковања бодештине (ппКтођуонасћеп Ктапкећењљзеггесет) због порозности дрвета, но пристаје се на употребу ових тако, да се после употребе за заразне болести са свим сагору.

У Немачкој тражи се 11 кревет у обичним болни- |

цама, 30—87 куб. мет. ваздуха, а у другим државама иду до 50 и 100, но поред тога тражено је за покрете бараке у расппсу за стечај само 12 куб. м. ваздуха од 1 кревета; пошто се ово показало из искуству према нужди, као довољно при доброј вентилацији.

Поред кубатуре ваздуха, долазе у обзпр као главнији делови за покретне бараке; материјал, вентила-

ција, грејање п нужници, а сем тога морају са ове ба- |

раке лако. склапати и расклапати, као што је речено, од неуких људи п то без скеда; даље несмеју се под-

ножија убијати у земљу, пошто би овим бпо отежан |

рад при смрзнутој земљи, дакле треба да лежи цела барака на хоризонталном подпожју. (5ећитеПејасгег). Поједини делови платна (Мапде) и крова треба да пмају у колико је могуће исту меру ради бржег п лакшег еклапања, по потреби да су нумерисани делови, — дакле да су платна начињена као паоче, урамљене као што је Ргоћ. Рибдеуз умето даске у рам од гвожђа; даље као ВопаШоп ВоџкраП, Реасоје п др. што су од дасака начинили табле или као неки који су платно (5есе фивћ и равне Рарре) урамили у гвожђе илт дрво. Неки су обмотали платном стубове главне грађе, које је та-

кође практично. Поједине такве рамове учвршћивали су |

са вавртањима (5ећгашрђеп) клиновима или захључаљкама. Ротб п лит Медеп уметли су платна у зарез греда п учврстили их са закачаљкама, (Наскеп) исто тако радили су Оћтабоћ пи шпаск само што они закачују платна на уздужне и попречне греде. Оекег чини псто то и подупире кров још са два стуба, — Нпсћ нема, стубова него прави Рибдасћ. — Најпрактичније је удеспо „Псекет“ што му није потребан нарочити склоп за платна, као што се у практици показало, само нема довољно стабилности против јаког ветра и терета снега.

Односно материјала дрво је најгоре, због ватре, као што се показало за време хигленеке изложбе у Бер-

ПОКРЕТНЕ БАРАКЕ

БРОЈ

аину 1882. г. где је све пзгорело ма што је арта тгапо било, а п Утећоу је против дрвета, радп проузроковања пиктођуокв-ких бодештина,

Из узрока тога, а и што би се после Ерепе морале оваке бараке сагорети употребио је д-р Кејух из Вепаве]-а бараке од гвожђа, са свим као што су грађене куће у Индији, а осим тога што се дако дезинФицпратп могу, мало кошгају п солидне су. Код нас се ове пе могу употребити што је рђаво ради транспорта, јер кад се што неквари или пребије, тада се не може барака. употребити, Најближе његовој идеји је 5ећтобег, који је место твожђа п лима употребио гвожђе са Авђезј-плочама (платнима) које је такође врло добро за дезпнфекцију. Осим тога није му кров просто од уе!Ђ]еећ-а кло код Кејух-а и Рашу-а, но је изнутра обложен са Азђезђош а код д-р Јапез-а са платном, које је добро што рђаво спроводи топлоту (већесћее УУ атбег), Иначе су многи узели даске п ове обложили са димом како за кров тако по за платно, које није ново, јер је ово употребљавано за сталне бараке, — као у Возћоп-у — у Босни пи Херцеговини 3. време окупације, и што се лако расклапају а не кваре. Једино може бпти ово рђаво при транспортовању јер се ивице пскваре, те се при састављању добро пе додирују, које је рђаво зими ради промаје ваздуха п отежава загревање дотичног простора. Са свим гвоздене покретне бараке ипсу још: иштде опробапе а што д-р Евјух велп да су у Индији куће грађене то може бити добро што у њима адрави људи станују 8 што имају повелпке настрешнице, п Мегапде које држе ладовпну; с тога би од гвожђа, морале пете бшти са дуплим платнима п настрешницама, но овим добија се велпка тежина за трашспорт по скупо стају.

Само као бараке за Ереш-у ове су понајбоље, а да ди се може добпти потпун састав појединих делова (Уегвећ а) то мора искуство показати.

Дрво се ретко узима, по употребљава се у вези са другим матерпалом, као: Рарра — како је Пеекет узео п на Нус. изложби у Берлину 1889. год. показао. Његова је папа ЕПлраре и зове се тако с тога што се у смесп“ налази вуна (У/оШћате) што допринаша да је врдо јака против времепу (мледегабапав ЉАе) а пошто је само 8 –Флтш дебела, то се ова мора да обложп са Јутом и зеве ивћ — платном — те је много јача; 16еш дебела је паша што је употребљава д-р Еде п Карих а да се-неби ивице квариде при транспортовању то их је Кари урамио у дрво. Као даска је тврда папа (Оћраре) од Ада који је и израђује, она је 6 пи дебела, урамљена у дрвету, сталдпа п може се ножем сећи. Ова је папа држана у води по неколико сати и пије се нашло никакве промене, а при томе је и лака, док међутим папа што је употребљава д-р Еле п Кађих пропушта воду на ивицама, због КарПатЊаба п тиме се нешто овлажида; псто тако овлажпла се потапа, коју је употребно Оћлабо! и Џшпаск. Паша од АФК-а из Котђасћ-а К]вав-Гобиласеп опробана је већ више година код Талатећует та ипа-а у Пруској као п код Апопзга Нозр!ба] што је употребио Пекег од 1589. године по за трпи година није се показала ипкаква мапа.

Сигурност против ватре.

Реекет-ова Фидцпапа пмпрегнирана је са сумпорним Амонпаком (бећууејеја. Алпошек) и омазана са Ууазветојав-ом показала се сигурна против пожара, јер није гореда него је само тињала (теткоћи), исто тако је бпло п са Адезеће Обраре, дакле било је сигурније него дрво,