Српски технички лист

_ СТРАНА 134. -

РАЗЛИЧНОСТИ

БРОЈ 4.

РАЗЛ ЧЕОСТТА

= фина

700 километара за седам сати. — Са до сада непостижном брзином взвршена је вожња железничког влака, између Њу-Јорка и Буфала, на Меф-Јотб Сета св Нидхоп. Кодег В. В., п то 14. Септембра 1891. године.

Влав се састојао из једне локомотиве и њеног тендера са тежином заједничком од 90 000 Ке и троја кола са тежинама од 40000, 85500 п 42500 Ка, свега укупно 208 000 кплограма. Линија између Њу-Јорка и Албани (280 километра) прешла се за: 140 минута; од Албани до Сиракузе (288 километара) за 146 минута, а од Сиракузе до Буфала (285 кидом.) за 147, минута — без задржавања.

Цела вожња (708 километра) са задржавањем влака трајала је 489,5 минута, а задржавање 14 минута, даКле чисто време вожње 49255 минута; према томе је Дакле комерцијална брзина 96 километра, а средња брзина влака 99 киломстра у сату, од Београда до Ниша, без задржавања, стигао за 2 сата и 27 минута).

Профил линије ове је од Њу-Јорка до Албапши по готову хоризошталан. Од Албани пење се на кратком одстојању са 17 мплим. рто метар, затим се приближује хоризонтали до Бубада, где највећи падови не превазилазе 4 милиметра на метар.

На другим знатнијим линијама у Америци овака је брзина:

Етртев „Коџаћ Оие“. — Џерсеј— Вашингтон : 364 Билом, за 5 сати са 28 минута задржавања; комерцијадна и средња брзина вдака 78 до 80 километра.

Етртев итлев од Њу-Јорка за Чикаго. — Од ЊуЈорка у Буфлло за 8 сати 57 минута са 28 минута

задржавања; комерцијална и средња брзина 78 до 82 километра. Јапанска пошта. — Ванкувер за Њу-Јорк (5170

кидом,) за три дана 12 сати нп 43 минута. Комерцијадна, брзина 61 килом.

М Јатев оса — Од Сен-Франциска до Њу-Јорка (5400 килом.) за 4 дана, 12 сати пи 87 минута. Комерцијална брзина 49,6 кидом. Ва:

(Из „АПдетете Вангећитд-а од инжењера Отевана од Хајнриха). Беч, Априла 1892, год. — У интересу је свакога како сопственика, куће, тако и архитекте да зна јевтино и сигурно срество, којим се вдажни дуварови могу исушити. Ја, сам заједно са мојим пок, оцем

(Дакле тај би влак.

Г. Д-р Ј. Н. од Хајнрих радио на млорих купатилима, па пошто је у нашој грађевинској пракси бидо врло млого случајева да имамо посла са влажним дуваровима, — покушавали смо са свима могућим и познатим п непознатим срествима употребљавајући их на исушивање, што је, разуме се, — доста новаца стало. (а оваквим пробама, дошао сам после читавог низа година напослетку на једно срество, које као потпуно сигурно могу препоручити. Последње опште извршио сам на мојим зградама у Бадену, Антонијева удица 10 п 12, које чак већим дедом не постоје над подрумима, и које опште — могу дако видети архитекте, Кад сам пре две Године ове две зграде куппо, односно на себе примпо, били су им зидови за читавих 2 до 3 метра висине од нивоа земљишта влажни. Ја наредим, те се обпје цео малтер, сав бевполезни асфалт, и скупа бела смола, које је све на ове површине набацано било ради лечења од влаге, — пи то за 10 сантиметра више од гранпце влаге локазаве на дувару. Фуге пзмеђу цигаља очистим од мадтера са кланфом што се је год могдо дубље. Овако од малтера и осталих махова ослобођени вид, оставио сам 4 педеље у мпру, да би се потпуно исушити могао упливом топлог атмосферског ваздуха. После 4 недеље наредим те се ове површине дуварске омалтеришу сасвим обичним кречним малтером, но не потшјно до површине земље, него од прилике за 20 сантиметара више од земље. Овитг 20 сантчметира нисам дао у опште никако ни замалтерисати ни доцније, него их покрио — снабдео — са дрвеним рамом на који је прикован избушени цинкблех. Доцније, кад су се омалтерисане површине осушиле, окречена је цела површина како омалтерисана, тако и ова овим лимом застрта сасвим идентично. Исто је тако урађено на дуварима у собама, који беху влажни, само место избушенога лима, употребио сам на утврђеном дрвеном раму приковано тапецирерско платно, које је доцније по осушењу остадих замалтерисаних дедова, — префарбано заједно скупа. Ова. оваква оправка доказала је, да је потпуна и савршена, и моје су куће поттуно суве а усљед прекида омалтерисане површине, јер не стоји у вези са земљиштем.

БЕОГРАД, 7. Маја 1892. год.

превео

Љуб. Марковић, ИП,