Српски технички лист
2 4
СРПСКИ
ТЕХНИЧКИ ЛИСТ
ФРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА
-Е уредник МИЛАН Ј. АНМДОНОВИЋ, прОФЕСОР ВЕЛ. школе
ГОДИНА Ш1.
ЈУЛИ и АВГУСТ 1992,
СВЕСКА 4.
УКРШТАЊЕ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ СА КАПАЛИМА
Н. И. СТАМЕНКОВИЋА , ПРОФЕСОРА ВЕЛ. ШКОЛЕ.
Поводом полагања цеви за нов београдски водовод, изнео је г. д-р М. Јовановић-Батут у %. и 3. свесци овога листа, игијенске обзире при укрштању водоводних цеви са каналима.
Расправљајући то питање, г. Батут на више места пребацује техничарима како при својим радовима мало воде рачуна о хигијенским захтевима и како олако решавају питања, која, могу бити судбоносна. Специјално пак, г. Батут приписује комисији, која је водила надзор над грађењем београдског водовода, незнање па чак и несавесност.
Дужност ми је и као техничару и као члану поменуте комисије да одбијем сасвим не умесан и ничим не оправдан прекор, а то у толико пре, што је, по моме мишљењу, цела расправа г. Батутова по овој ствари била сасвим излишна, нарочито пак излишна за техничаре.
Г. Батут је од једног простог и то потпуно техничког питања, руковођен и неким другим а не хигијенским обзирима, покушао да створи једно важно хигијенско питање; па да би то питање решио онако, како је он желео, упустио се и у постављање сасвим нових теорија, за које се бар за сада може рећи да немају никаква основа.
У почетку своје расправе поставио је г. Батут ова три питања:
1., Има ли при колизији и укрштању водоводних цеви с каналима доиста какве опасности, да ће се вода каналском садржином загадити или
баш и окужити:; %
2., Каква је та опасност и где је она највећа !
3., Шта у тим приликама тражи игијена од технике и колико се с техничке стране може учинити да се та опасност обиђе или бар смањи:
Кад се г. Батут упустио у расправљање ових питања, ја мислим да је млого природније било да је поставио и решио најпре ово питање:
Пошто је познато, да је у варошима земљиште до извесне дубине нечисто и често пуно разних кужних клица, то је питање, да лиу опште има какве опасности да ће се вода у водоводним цевима, које се кроз такво земљиште полажу, загадити и окужити;
Да, је г. Батут прво то питање себи поставио онда нема сумње, да би, према теорији коју је г. Батут у његовој расправи развио одговор овако гласио:
С обзиром на порозност материјала од кога су водоводне цеви, с обзиром на дифузију, која је кроз гвоздене цеви могућа, с обзиром на особена кретања бактерија, која не подлеже ни физичким ни биолошким законима, с обзиром на могућност да се брзина са којом се вода у цевима креће може толико увећати, да спољни притисак буде већи него унутарњи притисак воде на дуваровима цеви, на послетку с обзиром на не постојаност материјала од кога су цеви, као и на могуће кретање воде у против. ном правцу, с обзиром дакле на све то, није искључена могућност, да се и кроз гвоздене асфалтисане цеви, које издржавају притисак од
15