Српски технички лист

ОТРАНА 110.

15 и више атмосфера, вода у цевима не загади и не окужи.

Такав одговор мислим да се може извести из свега онога што је г. Батут у поменутој расправи изложио. Или другим речима, из хигијенских обзира, строго узев, нисмо сигурни да се вода у цевима неће окужити ни кад се цеви. у земљу положе. Према томе, техничар би требао да избегава полагање цеви кроз земљу. Ну како ни ваздух није увек чист, већ често пун кужних клица, које се могу на цевима зауставити и кроз њих у воду проћи, онда, строго узев, хигијена не може дозволити да се цеви и кроз ваздух положе. По томе дакле или не треба никако градити водоводе или, пошто је сав остали материјал сем вате порозан, требало би или цеви од вате градити или их бар добро ватом обложити, јер кроз гвожђе и сваки други материјал, па чак и кроз зубњи емаљ, могу бактерије да прођу, само кроз вату не.

Ето до каквих закључака може се доћи, кад би се мишљење и теорије г. Батутове узеле за основ.

Поменуо сам да је питање о укрштању водоводних цеви са каналима чисто техничко питање, па с тога је до сада хигијена, увек и остављала то питање да га техничар решава, према приликама онако, како он налази да је најбоље и најкорисније са техничког гледишта. Сам материјал од кога се данас водоводне цеви граде, као и прилике под којима со вода у таквим цевима налази, довољно су јемство за, хигијену да ће вода у цевима остати не промењепа, па ма оне пролазиле и кроз земљу и кроз канале и кроз ваздух. — Шта више ја могу чак и то тврдити, да је са хигијенског гледишта цев у каналу сигурнија и мање има могућности, да ће се вода у цевима загадити, него кад цев пролази кроз загађено земљиште, какво је у варошима у опште, а нарочито у близини самих канала (изнад и испод), при свем том што г. Батут тврди да су цеви гвоздене порозне, а зидани канали да нису.

Полагање водоводних цеви вршено је у Београду на исти начин, као што је то до сада вршено и у другим европским варошима. И у Београду као и тамо има случајева где гвоздене водоводне цеви пролазе местимице кроз канале, па ни у једној од тако млогобројних вароши, у колико је мени познато, није доказано да се вода у цевима окужила нечистоћом каналском, а ни г. Батут не наводи ни један такав пример.

Што се при свем том лаици, а на жалост и по неки лекари и хигијеничари, плаше и осећају неку одвратност кад чују да водоводне

УКРШТАЊЕ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ СА КАНАЛИМА

БРОЈ 4.

цеви кроз канале пролазе, то ни техника ни хигијена не могу бити за то криви, јер су плашња и одвратност сасвим лични осећаји.

Дешава се истина и то да по неки лекари, кад не могу никакав узрок редњи извесних 60лести наћи, приписују одма то води, али и то су само предпоставке, можда само за дотичне лекаре корисне, али до данас не оправдане.

Досадање искуство у погледу водоводних цеви доказало је: да су гвоздене асфалтисане цеви од најмање 9 пи дебљине, које издржавају притисак од 1!0 и више атмосфера, довољна, гаранција, да се вода неће инфицирати ма цеви ишле и средом каналске нечистоће и погани (као што г. Батут вели).

Тако мисле техничари, а тако и хигијеничари, које не руководе други ван технички и хигијенски обзири.

Ну, млого полемисати о овом питању, значило би узалуд време трошити, па с тога и прелазим преко назора пуних противуречности, које је г. Батут у поменутој расправи изнео, већ остављам да г. Батуту одговори сама хигијена и два, данас у целом свету најпризнатија, па дакле и најмеродавнија хигијеничара, а то су Пастер у Паризу и Петенкофер у Минхену.

Ево шта о томе питању пише у специјално хигијенском делу «Напађисћ дег Нугеппе», па коме су радили 16 немачких лекара, професора, и хигијеничара, а које уређују хигијеничар д-р Петенкнофер и чувени научар д-р Цимзен. У трећем делу поменуте књиге «Ое епеће СезипдћенврПесте», од професора д-р Гагла, на страни 199. тде се говори о снабдевању вароши водом стоји ово:

«Питање о снабдевању какве вароши пијаћом водом у сваком случају је дакле истоветпо са питањем о водоводу'). Било да се вода налави близо или далеко, потребан је увек нарочити апарат за издизање воде на потребну висину са које ће моћи слободно тећи, као и нарочити систем цеви, којим ће се спроводити на све поједине тачке где ће се трошити и где ће морати слободно истицати. По себи се пак разуме. да се вештачким спровођењем воде могу њене особине на разни начин изменити и то како услед специјалног начина извршења самога спровода (саме ваде), тако и услед материјала од кога је вада начињена.»

«Ну, и ако ово на први поглед изгледа да је за јавно неговање здравствености од велике важности, у самој ствари је све то са гледишта здравственог споредно и мало важно. То су питања чисто техничка и за решавање тих

1) Подвучене речи су и у оригиналу подвучене.