Српски технички лист

БРОЈ 4. потпорни и овложни зидови

_ СТРАНА #15;

се морале у Минхену до сада одавна показати штетне последице.»

«Као што је познато Минхен је пређе била извикана варош са тифуса, који је у њему владао. Годишње је тада умирало по 200 лица од абдоминалног тифуса на 10000 становника. Услед асанирања земљишта и домова у вароши, спало је умирање од тифуса поступно па 10 од 10000. Од 1881. године Минхен је постао варош у којој тако рећи нема тифуса. Ми се сада на нашим медицинским клиникама често по неколико недеља налазимо у неприлици да медицинским ученицима покажемо какав случај тиФуса.» «Нови водовод, који се на млого места укршта са каналима, у употреби од 1883. године. По беогредској теорији, морало би се, од тога доба, у Минхену здравствено стање погоршати, међу тим оно се непрестано поправљало.

«За доказ тога шиљем вам у прилогу брошуру, коју смо написали ја и Цимзен, а у којој ћете наћи на страни 8. и 9. представљено кретање тифуса у Минхену. Бројеви у таблици иду истина само до 1887. године, ну, и бројеви из година 1888. до 18998: не показују растење већ на против и даље опадање умирања.

«Дакле, на основу практичког искуства, потпуно сам убеђен да и у Београду неће бити никаквих злих последица отуда, што кроз канале пролази добра вода у гвозденим цевима.

«Ма да, прама томе, сматрам за излишно, ипах хоћу да вам овим јоште у кратко одговорим на теоријска питања која сте ми поставили. «На питање 1. и 2.: Пије могуће да микроорганизми продиру кроз гвожђе, када је већ до-

вољан и запушач од вате да их задржи. Па и кад би било малих отвора и пукотнна на каквој. цеви, то би било могућно само истицање воде,

која би спрала и однела микроорганизме, што би се на цеви налазили.

«На питање 3.: Дифузија кроз гвоздене цеви не може се доказати (156 теће Хасћууејеђаг).

«На питање 4. Ко такву бесмислицу (Ппап) тврди, треба експериментом да докаже, да је могуће тако што да постоји. Када се вином, које је саврело за разливање у стаклад, стаклад напуне и добрим запушачем од плуте затворе и за тим оставе у мемљив (пљеснив) подрум, то се свакако плесан нахвата на запушаче, али кроз њих не пролази и не допире у вино.

«На питање 5.: Види одговор на 1. и 3. Ко такву бесмислицу тврди, нека прибави доказа експориментом.

«На питање 6: Види моја горња саопштења, о Паризу, Лондону н Минхену.»

То је мишљење г. Петенкофера о питању које је г. Батут покренуо.

Из наведених редова из «Напабисћ дег Пусјеппе», као и из мишљења г.г. Пастера и Петенкофера јасно је да ни хигијена ни хигијеничари пе деле мишљење г. Батутово и да је све резоновање његово бесмислица, а његово пребацивање техничарима и комисији не достојно, јер је неосновано.

После овога, ја могу да завршим. А ако г. Батут мисли да је вредно и даље покренуто питање расправљати, то нека остави техничаре на миру, па нека у својим стручним (хигијенским) листовима, покрене и расправља то питање, а ми ћемо чекати резултат те расправе. Он сад према себи нема више техничаре, него два, призната хигијеничара Пестера цм Петенкофера, па ако он изиђе као победилац, у толико већа слава и за њега иза нас. Ми ћемо се тада 1остарати да погрешку поправимо, али дотле остајемо при нашем мишљењу, да је укрштање гв03– дених водоводних цеви са каналима безопасно,

ПОТДОРНИ И ОБЛОАКИ ЗИДОВИ

САОПШТИО

н. МАНОЈЛОВИЋ,

ИНЖЕЊЕР.

Потпорни и обложни зидови имају задатак да подупиру насипе који извесне у напред одређене границе прећи не смеју, или да подупиру усеке чије земљиште по својој природи толико лабави под упливом атмосфериних утисака да се временом на његову сталност рачунати не може.

При израчунавању притиска земљиног и овоме одговарајућих димензија за потпорне зидове послужићемо се искључиво елементарном математиком и ђеометријом, да би на овај начин што јаспији и разумљивији били. У осталом при овоме раду ослањамо се на дело Ј.