Српски технички лист

ОТРАНА 112.

УКРШТАЊЕ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ СА КАНАЛИМА

БРОЈ 4.

1., «Кад се при полагању цеви за водовод, наиђе на какав канал и кад се без знатних трошкова канал не може обићи, већ би се цев морала кроз канал попречке провући, могу ли гасови или нечистоћа из канала проћи кроз цеви у воду која је у цевима. Цеви су од ливенога гвожђа, из Фабрике Ропе—а—Мопввоп, најмање д9 пл дебљине дуварова, испитане на 15 до 90 атмосфера притиска и у њима се налази вода под притиском до 5 атмосфера 1

2. Да ли је могућа дифузија између течности каналске и воде у цевима:

д., Да ли је могуће да микроорганизми (бактерије) из каналске течности пролазе кроз цев у воду:

4., Да ли је са хигијенског гледишта боље водоводне цеви спровести изнад канала или испод канала >

На сва та питања добио сам од г. Пастера врло кратак одговор, који у преводу гласи:

«Колико сам могао разумети ваше питање састоји се у овоме: да ли има опасности да могу течности и микроорганизми да продиру кров гвоздене зидове водоводних цеви које кроз канале пролазе,»

«ја сам потпуно убеђен да кроз ливено гвожђе, нарочито у дебљини коју ви наводите, не могу да пролазе никако ни течности ни микроорганизми којима су оне опогањене.,»

Тај одговор г. Пастера, мислим да је довољно јасан и само онај за кога ни мишљење једнога Пастера није меродавно може се и даље плашити и гадити.

У писму које сам упутио г. Петенкоферу тражио сам одговор на ова питања:

«1. Да ли је могуће да микроорганизми прођу кроз споља и изнутра асфалтоване цеви од ливенога гвожђа 9 пита дебљине, које су исцитане на притисак од 15 атмосфера и у којима ће се вода налазити под притиском од 5—10 атмосфера! Нарочито пак, да ли је могуће да се под таквим приликама вода у цевима споља окужи таквим микроорганизмима, који би могли људе заразити каквом болешћу!

«%., Да ли су микроорганизми живи ство- |

рови који се могу самостално кретати тако, да их у њиховом кретању не могу спречити ни притисак ни брзина воде, већ се могу кроз поре ливенога гвожђа провући; или се они могу замо пасивно кретати са медиумом у коме су:

3., Да ли је могућа дифузија течности кроз поменуте цеви!

«%., Стоји ли то: да је како Физ чким и биолошким законима, тако и техничком и хигијенском праксом, доказано, да се вода у цевима

не може сачувати од инфекције споља, нити ливеним гвожђем, као материјалом од кога су цеви, нити притиском под којим се вода налази, нити брзином са којом се вода креће:

«ђ., Има ли могућности да, у случају повреде цеви у којој се вода под притиском налази, споља какве материје у цев продру:

«6. Да ли и у колико има бојазни, да ће се вода у цевима инфицирати, ако се цеви местимице положе кроз канале, којима и људска нечистоћа одилази 1»

На та питања добио сам од г. Петенкофера сасвим опширан одговор, који у преводу гласи:

«Веома ме изненађује мишљење по коме би употреба воде, из скоро довршеног београдског водовода, била штетна само с тога што по негде гвоздене цеви пролазе кроз какав канал. Таква бојазан може постојати само код онога, који никад није ништа разбирао о водоводима других вароши и о практичним резултатима које су они дали. У Паризу велики део главних водоводних цеви. спроведен је дуж унутарњих зидова каналских а по дну тих канала тече веома нечиста вода, која је пређе утицала у Сену код Клиши-а а сада се већином одводи на женвилијерска разливалишта. Па при таквом стању ствари у Паризу, нико не тражи да се водоводне цеви на други начин спроведу, већ се тражи само да се чистија вода од сенске уведе им то баш у те старе цеви што кроз, канале. пролазе. Те би цеви остале тако и онда, кад би сеу њих увела и најчистија изворска вода.»

«У Лондону неколико километара водоводних цеви леже у тако званим вшуауг, у којима се налазе и гасне цеви. Кроз те подземне сводове отиче и вода у коју се сва нечистоћа спира,»

«У Минхену, при полагању цеви од 1880. до 1883. г., када је грађен нови водовод, којим се са даљине од 40 километара доводи вода из мангфалске долине, наишло се на млоге канале за нечистоћу, који су тако високо лежали, да је морало бити укрштања тих канала са гвозденим водоводним цевима. Таквих укрштања са, каналима има у Минхену више од стотине, па од 1883. године (кад је водовод предат употреби) до данас нису они изазвали никакву санитарну незгоду. Једина је незгода та, што раденици, при пролазу кроз канале, често ударају главом о свод када наиђу на водоводну цев која, не лежи при врху канала."

«Према томе у Београду, ако водоводне цеви пролазе кроз канале за нечистоћу, не може то имати никаквог другог дејства но у Минхену. Кад' би бојазан у Београду била умесна, то би