Српски технички лист

вРОЈ 6.

УКРШТАЊЕ вВОоДОвВОдДНИХх ЦЕВИ СА КАНАЛИМА

СТРАНА 169.

Кад се прочита све шта јег. доктор написао о овом питању и потражи основа тој његовој «теорији», коју је Петенкофер назвао «београдска, теорија», изилази, да г. доктор ту «теорију», оснива на општој особини тела: да су сва тела, порозна, па како је и ливено гвожђе тело, то је без сумње и опо (и цеви од њега) порозно и према томе нема сумње да ће се, кроз те поре, моћи провући, или, како се сада г. доктор поправља, прорастити и тако сићушни организми, као што су бациле. Не могав то своје тврђење ни једним примером да потврди, он сада признаје доброту ливеном гвожђу, али се хвата за другу апсолутну истину: да је све на овом свету пролавно, па вели и гвожђе ће своју особину променити и пуштати бациле у воду. При томе г. доктор заборавља да све то важи и онда, ако цеви и не пролазе кроз канале, него иду кроз варошко земљиште, које је, нарочито у Београду, по речима самога г. доктора, сасвим загађепо. Зар се онда не памеће питање: па где онда треба полагати цеви и од каквог материјала треба да су оне:

На основу тога, што се може десити ово или оно, изводити пескакве закључке п према томе удешавати и рад п живот, мислим да је бесмислица. — По томе. пико, па пи г. доктор, не би смео становати у кући, нити би смео ићи улицом, нити се возити, нити у опште ма шта радити, јер ништа није вечно, нпшта није апсолутно сигурно, па ни зграде ни калдрма, ип кола, ни железнице, ни све опо што је људска рука створила.

Задатак хигијене није г. докторе, да заплашава људе и да тражи апсолутно оно што је најбоље, већ она мора да води рачуна и о месвим и о временим приликама, као и о срествима која су на расположењу.

· Моје је мишљење било и остаје: ако какве замерке, са хигијенског гледишта, има полагању цеви кроз канале, онда те исте замерке, јошу већем степену, важе, било да се цеви положе изнад, било испод канала,

Чисто пак технички разлози говоре, да, где год је могуће, треба избегавати пролаз водоводних цеви кроз канале, па је тако п у Београду рађено. Само онамо где сето није могло избећи, без знатних трошкова за општину п за приватне, отступљено је од тога правила, а то

у толико пре, што је у изгледу да ће се у скоро |

и каналисању Београда приступити.

Г. доктор, не водећи рачуна о специјалном случају за Београд и у недостатку стварних доказа за своју како се «Хигијена» шшне:; што се позивам на књигу, на којој су радили 16 немачких доктора;

«теорију“, грдиме што не знам, |

што се за мишљење обраћам Пастеру, који и није хигијеничар, и Петенковеру, који је истина и чувен и научен, али је застарео, управо изветрео и, што је најглавније, тврдоглав је.

Да одговорим на то као и на остала пребацивања г. докторова.

Ако сам збиља погрешно написао назив Хигијене, што сумњам, онда молим г. доктора за извину и обећавам му да ћу други пут бити пажљивији. У осталом, г. доктор ми је вратиожао за срамоту, написав погрешно, сигурно навалице, назив Хидротехнике. С тиме мислим да смо квит.

На детињасту замерку за књигу од 16 немачких лекара, одговорам: да је за мене та, књига у свима хигијенским питањима меродавна, јер су у тој књизи исцрпно израђена сва хигијенска питања, а нарочито она која се техни-

„чара тичу. — Жао ми је што морам изјавити,

да ја једноме Цимзену, Петенкоферу, Грисману, Гајглу, Сојки, Ренку, Волфхигелу и осталим сарадницима те књиге, више верујем, него ли г. Батуту, који, као професор хигијене незна ни то да издање од 1875. које он помиње, није последње издање помепутог дела. Да, је г. доктор то дело, које он онако омаловажава, боље. проштудирао, више би користио и себи и катедрп коју заступа.

Што сам се, за мишљење, обраћао Пастеру и Петенкоферу, и то од стране Управе водовода, а не приватно, то ми може само замерати онај, коме пије стало до истине

Што се тиче питања која сам поменутим научарима послао, то уверавам г. доктора, да онаква питања нисам поставио с тога што је мени требало објашњења, по истима, већ с тога, што сам из реферата г. Батутовог извео да све оно што сам питао није јасно г. Батуту. Ако сад та питања изгледају г. доктору глупа, то му ја нисам крив. Било паметније писати, па би можда опда била излишпа и сва она питања, па и ова препирка.

Исто је тако бесмислено и оно пребацивање моме знању о бактеријама и позивање г. докторово у његову лабараторију

Онолико, колико је потребно да будем не зависан од г. Батута, ја сам начинио познанство са бактеријама, а кад ми је и лабараторија узтребала ја сам предпоставио, да гледам кроз чисто државне микроскопе, а не кроз оне. за које се, можда још и данас не зна, да ли су г. докторови или државни.

• У осталом, кад је реч о познавању бакте-

рија, ја би можда могао навести пасусе из

г. докорове расправе овога питања, из којих

се може извести, да г. доктор баш збиља не 28