Српски технички лист

СТРАНА 170.

зна ни природу микроорганизама. Али то није моје да сад о томе расправљам, биће можда прилике и за то.

Остаје ми још да објасним какви су обзири могли руководити г. доктора, да јасне ствари заплеће и ствара нове теорије. Тиме ће се у исто доба објаснити и пакосан напад г. докторов на мене лично.

Ствар је у овоме:

Пошто су предходни радови за београдски водовод довршени и пошто је израђен и усвојен пројект за извршење новога водовода, Одбор општински изабрао је нарочиту комисију, која, ће, у име Одбора са Судом општинским, водити сталан надзор над извршењем водовода, по

одобреном плану. — Та се комисија састајала из три техничара (један је од њих био ванредан) и једног правника. — Члановима те комисије,

Одбор је у исто доба одредио и извесан хоно рар месечно.

| Писац ових редова имао је срећу да буде члан и председник те комисије.

Г. Батут, дознав за састав комисије, више је пута, више као у шали, изјављивао председнику комисије, да би требало да у комисију уђе и један лекар као члан и то наравно хигијеничар. — На то му је одговарано да је при извршењу водовода лекар излишан.

За време предходних радова, кад се решавало о начину снабдевања Београда водом, кад се решавало питање о каквоћи и количини воде, о пројекту, о програму за извршење и начину грађења, комисија је поред општинских лекара, имала и једног лекара као сталног члана. Сем тога тражено је мишљење и од самог г. Батута, као што је тражено и од Петенкофера и још неких немачких хигијеничара. "— То је мислим јасан доказ да се имало у виду, да је водовод тако звана хигијенска установа. — Кад је пак утврђен и усвојен пројект, као и програм какоће се водовод извршити, онда, је грађење водовода ствар чисто техничка. То потврђује и Гајгл, а и сам навод г. докторов из хигијене УУгај-а и Отејт-а, као што то потврђују и санитетске уредбе Немачке, Француске и других напредних држава.

И сам г. доктор је сигурно знао да његов захтев није оправдан, али, проклета жудња за чланством, шта ли, њему није давала мира и он са радошћу, дочекује вест да се водоводне цеви кроз канале полажу и стварајући нове теорије, он на крају крајева и ако је већ водовод био скоро довршен, у своме реферату, Санитетском Савету предлаже, да и сад не би доцкан било кад би у сталну комисију ушао и један лекар. Тај лекар морао би наравно бити

УКРШТАЊЕ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ СА КАНАЛИМА

БРОЈ 6.

такав, који у главу познаје сваки бацилус; јер, веле, има само извесна врста бацилуса (коју је, као што кажу, г. доктор назвао бацилус хонораријус), који су толико пакосни, да само. траже нове водоводне цеви и без икаквих обзира, својим нарочитим кретањем улаве у водовод. Такве бациле пак, може само онај да позна и може их из водовода удалити, који има велике, скупе и то сопствене микроскопе..

Ко познаје г. доктора, тај неће веровати, да је г докрор тражио чланство за себе или за љубав хонорара, ко га пак не познаје тај може извести обратан закључак и запитати се; колико ли се може онда полагати на савесно мишљење једнога лекара и хигијеничара, који је ва љубав, сразмерно незнатног хонорара, кадар да говори и пише онако како му ни

"наука ни памет не дозвољавају.

Срећом те г. доктора млоги познају, те ће према томе мало њих бити, који ће онако наопако мислити.

С тиме сам мислио да завршим цео мој одговор на нападе г. Батутове у 5. свесци овога листа и не обзирући св на то шта ће он даље писати.

Али, благодарећи редакционом Одбору и и уреднику овога листа, мени је дозвољено да у рукопису прочитам свршетак г. Батутовог чланка, па с тога ми је дужпост да коју речем и о другом делу тога чланка.

Да је г. Батут изоставио сасвим онај први део у свесци 5., или бар да се могао уздржати да на мене лично у оној мери не удара, већ да се ограничио само на други део, штампан у овој свесци, уштедео би и себи и мени, аи овоме листу, веома непријатну, а слободно могу рећи и не достојну препирку. Овако ја сам изазван и морао сам, и ја оставити настрану само спорно питање, а више се дотицати самога, г. Батута. Сажаљевам, али «МУепп плећ етег ћалф, ћаџе 1ећ Њћп медег».

Други део г. Батутовог одговора веома је интересан и ја жалим, што је овом моме одговору дат у почетку други правац и што је он већ толико места у овоме листу заузео, те не могу, да следујем стопу у стопу, мислима и наводима, које је г. Батут у томе делу изнео.

У томе делу г. Батутовог одговора има заиста и лепих и поучних мисли и напомена, које ћу ја прихватити, али штета, што је г. Батут у то тако лепо, истина шарено, ткиво, уткао, и то доста знатан део, Фалишних и трулих жица; оне ће учинити те ће се у брзо, на очима лепо ткиво, распасти.

Да би на силу Бога уверио свет да је његова теорија основана и да то управо и није