Српски технички лист

БРОЈ 6. који засеца у нашу историју, док „Вечера косовска“ подсећа на раздор, који је владао међу српским великашима, те зато и није подесна за монуменат, који има да слави јунаштво косовских бораца. У осталом самом постаменту може се замерити, јер се не одликује чистотом у стилу.

Међутим целина г. Јовановићеве скице преставља, потпуно пропаст на Косову и посљедице његов, јер рељефи: причешћивање војске пи смрт Мурата приказују највеличанственије моменте самопрегоревања за отаџбину и јунаштво Милоша. „Гуслар“ врло добро карактерише оно тужно доба петстогодишњег робовања и подсећа на српску појезију која је Српство тешила и ободравала, те тако учини да се роди данашња „ослобођена Србија“ која шири руке и позива све раскомадано Српство у материнско наручје. Архитектура у ренесанском стилу налази се у потпуној пропорцији и хармонији са скулитуром.

Ово је дакле руководило Грађански Савет те је одредио прву награду г Јовановићу и решио да се извршење сломеншка њему повери, али с тим, да г. Јо-

СПОМЕНИК КОСОВСКИМ ЈУНАЦИМА

СТРАНА. 179.

вановић своју главну групу измени. Ову измену г. Јовановић је и извео, и сад, пошто ју је Грађевински Савет једногласно усвојио, она преставља носиоца крсташбарјака, Бошка Југовића како смртно рањен у последњем моменту грли заставу, а Вила му је прихваћа и крунише јунака лаворовим венцем.

Г. Јовановић поднео је предрачун, који износи 100 000 динара, за извршење споменика и овај предрачун одобрен је од Грађевинског Савета.

Надамо се, да ће г. мин. грађевина што пре одобршти решење Грађевинског Савета, да би се г. Јовановић одма могао дати на посао. Г. Јовановић радиће споменик у Паризу где'је он већ од четири године своје радове у париском годишњем „салону“ са успехом излагао, те је на тај начин ступио у везу. са првим Француским уметницима и академичарима, који ће га својим саветима моћи потпомагати, а тиме Србија добија у неколико већу гаранцију, да ће овај споменик бити потпуно вештачки пзведен.

Споменик ће бити исто толико велики, као п споменик кнез Михајла, алп по богатству фигура премашиће га.

ЧЛАНОВИМА УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА.

~

илАтТИЛИ улог ЗА 1891. ГОДИНУ гр. ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА :

Храњичек, Рака Мутавшић, М. Слуцки, Влада Марковић, Оветозар СОтаматовић, Сава Миленковић, Ј. Ринер, Настас Поповић, Петар Цукић, Влада Николик, Јован Аврамовић, Јован Ковачевић, Светозар Поповић, Оветозар Русидес, Гаврило Суботић, Ђока Павловић, Лазар С. Живковић, Аца Милинковић, Јов. Милојковић,

да 1898. год. платпо

плАТИЛИи улог ЗА 1892. ГОДИНУ Бр. ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА :

Јоца СОмедеревац, Едуард Надлер, Милан Милапиштновић, Марко Ђурковић, Фрања Неквасил, Милош Милошевић, Свет. Ивачковић, Димитрије Леко, Козлић, Милош Дамјановић, „Буба Николић, Мата Стаписављевић, Јован Илкић, Коста. Рашић, Себастијан Рош, Петар Смедеревац, Тоша Селесковић. М. Слуцки, „Лазар Живковић, Светозар Поповић, Живадин Димитријевић, Лука Ивковић, Милан Андоновић, Нестор Манојловић, „Б. Денић, Милош Савчић, Вл. Павловић, Миша Николић.

улог г. Љуба Денић,

Умољавају се поново сва г.г. чланови, који досада још нису платили улоге за године

1891. и 1899., да изволе упутницом послати новац на адресу госп. Милана Ј. Андоновића про-

фесора Велике Школе и благајника удружења.

Из благајне удружења српских инжењера.

ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.