Српски технички лист

Број 6. ИРИЈЕНСКИ ОБЗИРИ ПРИ УБРШТАЊУ

водоводних цеви 6 КАНАЛИМА СТРАНА 169.

разумети, — јер се иначе не да протумачити почетак самог Пастеровог одговора, који овако гласи: «Колико сам могао разумети» ита. Али било како му драго, тек Џастер пе одговара на оно што се пита, него преноси, једно практично питање на, поље теорије, па га тако и расправља. Он, истина, спомиње водоводне цеви, али нема у виду њихову употребу у пракси,

Ол. 1.

него говори само о њиховом материјалу. Он је само «убеђен, да кроз ливено гвожђе, нарочито оне дебљине, не могу да пролазе ни течности, ни микроорганизми, којима су оне опогањене» — а то је веома мало. Хоће ли он бити тог истог убеђења и онда, кад на том «ливеном гвожђу» буде квара и повреда; мисли ли он исто тако и о непробојности спојева, који имају органских делова; сме ли се исто то рећи и за наставке са завртњима и лбповима, за одушке _и славине ит, д-.. о свему томе нема. ни трага у Пастерову одговору, па ипак га г. Стаменковић износи“као“докав; против мене. Сем тога значајно је и то, што Пастер не објашљњује. за

што је о непробојности «потпуно убеђен» им што не наводи доказе за то своје убеђење. И ако је реч такога научника већ сама по себи од велике вредности, ипак у науци вреди више, кад се и така реч поткрепи било опитом, било примером из праксе, — нарочито, кад се од ње улимекује решење једног спорног питала. Пастер је о почетка, бпо «убеђен», да и кров његов (т. 3. Пастер-Шамберланов) Филтар не могу бактерије пролазити, те су га према томе и прозвали «непробојан Филтар," па је ипак касније и опитом и искуством доказано (Ееааке), Раеке, Реге, Џвећтапп, Веуемпк, Ерепдепгејећ, Кабјег, Зтшћ, Мооге и др.), да ни један Филтар, па ни тај Пастеров није апсолутно поуздан, него да сваки после неког времена употребе почне живе климе пропуштати. Том приликом утврђена је и она необична појава, да је — при иначе једнаким приликама — баш оживе клице много теже филтром задржати, него мртве суспендоване трошице, 8, то је — наравно — дало повода мишљењу, да при пролаву микроорганизама кроз тврде материјале поред пасивног кретања, игра велику улогу и њихово активно кретање или њихови други животни појави. За мало па се то мишљење почело и експериментом доказивати, и један од најлешших доказа те врсте илуструје сл. 1. Она представља уздужни пресек једног (малог) елемента (једне свеће, ђопсле) Пастерова филтра у стерилисаној и ватом запушеној епрувети. Из унутрашњости тога елемента фФилтрише у епрувету каква инфицирана шћа — рецимо. Пастерова чорба заражена прострелом — и то под притиском. Тај притисак траје само дотле, докле се унутарњи и спољни ниво течности не изједначе; докле, дакле, не дође до равнотеже, као што је представљено у слици. Ако се цео опит даље прати, опда се појави ређају овако: спољна, профилтрисана течност у епрувети је за првих дана бистра и стерилна т. ј. без клица прострела, али чим прође неко време, она се замути: она се инфицира. Та инфекција није могла доћи с друге стране, него из унутрашњости елемента — дакле кроз зидове Филтра, "а дошла је тек онда, кад је наступила равнотежа, између притиска с поља и изнутра — дакле јамачно самосталним кретањем или другим живот ним појавама микроорганизама. Најпосле су Ррдпке!, Раегке, Евтагоћ и др. проучавали и даље пролаз микроорганизама кроз тврдо материјале, па су нашли и доказали, да је најобичнији начин тога пролаза т. 38. «проницавање клица» («рагећуасћвећ дег Микгоогсташвтел“) — дакле оно, што сам ја у мом првом чланку (да се не бих морао упуштати у тако стручне појединости), истина, само наговестио, али ипак за 22%