Српски технички лист

"и игијеничар има да суди и процењује.

"Соппе ,

СТРАНА 162.

ИГИЈЕНОКИ ОБЗИРИ ПРИ УКРШТАЊУ водоводних. ЦЕВИ 6 КАНАЛИМА

БРОЈ 6.

ђењу установа, које још дубље засецају у здравствене прилике целога грађанства, једнога места, као што су то н. пр. водовод, канализација, осветљење, калдрма, чишћење и т. д : Та том јесу управо установе јавне игијене, а техничка страна њихова развила се и развија се само уз непрестано саучешће те струке. То нарочито важи за водовод, јер је баш водовод установа, која се не да добро извести по утврђеним калупима и шаблонима, него иште неке обзире према местним и временим приликама, о којима «ле Севитаћенвфтлет тизвеп. зоугоћ] ђе! Чеп Могагђееп ејпег за већеп УУазвегуегвогенпе ти! миатћет, 218 рот Деш ги 2еб ете Ртпјитд Фет ђезђећетаећ | Еттичећитдет оотпећтет»_ — веле Ууле] и Спећт у својој игијени, а тога начела држао се и држи цео просвећени свет. У Енглеској и Америци има готово свако веће место већ у напред израђен правилник (Кшев апа КеЗијанопв), по ком се има извести водовод и употребљавати вода, а те правилнике израђује или Санитетско Одељење Енглеског Савета (Рлуу

), или поједина местна санитетска власт (Воага о! Неанћ). У Француској постоји земаљски закон, да сваки пројектован водовод у свима својим појединостима мора доћи на процену и одобрење најпре пред местни или општински, за тим пред окружни, па најпосле пред Главни (земаљски) Санитетски Савет (Соте сопвшњћа#Е Фћугепе рибнаие де Егапсе), а сличне уредбе постоје и у Немачкој, Аустрији, Италији, Швајцарској и т. д. Годишњи извештај Главног Санитетског Савета Француске (Кесме! Аев ггауаих ди Соте сопзића 4ћугепе риђначе де Егапсе ; фоте ХХ) наводи, да је год. 1890. тај Савет имао на претресу и оцени 53 водоводна пројекта разних места, а међу њима као најглавније: пројектован водовод за вароши Кешв, Тошоцве и Сотатегву. Што и у нас тога нема, него се најважнија здравствена установа наше престолнице пројектовала и извела без претходног мишљења и одобрења најнадлежнијег тела у томе питању — нашег: Главног Санитетског Савета и нашег Лекарског Друштва — то је само један велики недостатак нашег Санитетског закона и административне струке, а никако разложан чин... Тај недостатак могао се, истина, бар овом приликом попунити и изгладити, али

онда није смео бити на челу тих послова човек. |

који је мишљења, да игијеничари не треба да се «мешају» у расправљање питања око грађења и употребе водовода.... или се преко тог чудног мишљења требало прећи онако, као што се то касније морало учинити у питању: да ли да се за домаће спроводнике воде употребе чисто

оловне или друге које цеви. Кад. већ игијена, «нема да се меша у питање о материјалу за водоводе»“, што је онда г. Стаменковић стао пред тим питањем... што га није решио својим стручним знањем и умењем

И друга тврдња, коју је г. Стаменковић из Гајглових речи извео па против мене употребио, не одговара правоме смислу тога навода. Завршни редови Гајглова цитата у Стаменковића, преводу гласе овако: Само она вода, која, се спроводи.... цевима у бесцрекидној струји, и која се под притиском у цевима, налази, у стању је да без икакве промене и штете пролази та опасна места, где су органске материје нагомилане.» То начело изражено је у оригиналу још много снажније. јер гласи управо овако: Миг Чег сопитштисће Утот дев пп етег Фесћјеп, Вбћте аЛвеШе штпвећоввепеп ипа пије епет зјатВеп 85е1гепатисв пасћ амхвеп уегвећепеп УУазвегв уегтаг Феве сетАћг оћеп ГосајЊаћеп хп раззтеп.» Према, томе и Гајгл у главноме не вели ништа друго, него оно, што сам и ја доказивао — а то је: да би ми водоводне цеви смели пропустити средом каналске нечистоће и погани само онда, кад би те цеви биле са свим непробојне (а таке и остале), и кад би у њима вода текла непрестано, па још под великим притиском. Разлика, је само у томе, што ја нисам изгубио из вида, ни практично изведење тога начела, него сам пошао даље, и запитао се са другима: како стојимо с тим претпоставкама и условима у пракси, и можемо ли се на њих поуздати у такој мери, да смемо водоводне цеви спровести широм канала пуних нечистоће и људске погани, те их тиме. изложити сигурној и непрестаној инфекцији; На тако питање добија се — наравћо веома сумњив одговор, а игијена мора и то у обзир узети. Као што смо видели, ни ливено гвожђе не да се израдити у цеви, спојеве, наставке, одушке и славине тако, да је апсолутно непробојно; ни ливено гвожђе самих цеви, ни материјал спојева нису вечни, него су трошни, те временом и приликама изложени повредама и квару; ни притисак у цевима није увек повећан ; ни струја воде пије увек једнака, и т. д; — па кад све то уочимо, онда јамачно не смемо тумачити Гајглове речи онако, као што је то чинио г. Стаменковић, наводећи их против мене.

Па ни Пастеров одговор не потврђује оно, што је г. Стаменковић хтео доказати. Изгледа да је тај научник и сам био на чуду, кад је пред собом видео питање из области практично игијене, што му га је натурио г. Стаменковић. Или је то, или је стилизација Француског текста тих питања била тако јасна и разговетна... да је ни велики дух једнога Пастера није могао