Српски технички лист

СТРАНА. 2.

размери, у којој се црта изглед моста, а са кога би се паралелне повлачиле, било нотачно. С тога сам правце, који су ми потребни били, конструјисао у великој размери у самој Фигури плана сила Ово се врло згодно може да ради на милиметарској хартији, на каквој је и извршен оригинални цртеж.

Кад су одређена напрезања од сопственог терета прелази се на одредбу максимелни напрезања, од покретног терета.

На листу 49. су максимална напрезања за горњи и доњи појас одрећена на два начина.

!. Конструјасана је линија максималних момената помоћу верижног полигона сила. При томе је узета полна. дистанција = Н=+ 4 (види сл. 3.. Конструкција верижног полигона отпочета је од горњег чвора нулте вертикале (сл. 4.). Контрола за тачност конструкције овог полигона састоји се у томе, што последња страна вериженог полигона мора да пролази кроз горњи чвор последње вертикале.

Завршна страна овог верижног полигона је тетива параболиног лука по коме је конструјисан горњи појас. Ординате овог верижног полигона, мерене од завршне стране, јесу величине максималних момената. Ове ординате по принципу Цимермановом треба пренети од дотичних горњих чворова, па онда разложити овај моменат на горњи и доњи појас.

Ово је извршено за горњи и гоњи појас у 4-том пољу (сол. 4.).

9. Помоћу ЕКремониног плана сила за покретан терет под пред поставком, да је цео мост оптерећен, пошто је ово најопасније терећење за оба појаса. Ово је извршено на сл. 2.

Најопаснији положај покретног терета за диагоналу у т-том пољу сазнаћемо из овог посматрања. Ма каква сила Р у томе пољу разлаже се на две компоненте, које се патосном конструкцијом преносе на суседне чворове.

Ако јој је остојање од десног чвора х и са А означимо ширину поља (Кеја луеце, раппеаш), онда на десни чвор преноси се део од Р који добијамо равлагањем :

Р (А—>%)==р А или р== А а део што пада па леви чвор тога поља. износи 525 пр ин 4 р 7

сила Р даје на левом ослонцу прилог реакцији:

„ __РИп—т)А-«ж) А ј

при чему п преставља целокрпни број поља.

контРОЛНО_ ГРАФИЧКО РАЧУНАЊЕ НАПРЕЗАЊА

БРОЈ 1.

Најзгоднији прекрет за одредбу напрезања, исте диагонале јесте пресек горњег и доњег појаса истога поља. Они се секу у тачки, која лежи иза левог ослонца за |.

р и напрезање диагонале дејствују односно прекрета у једном смислу а реакција у противном

Сила Р сме напредовати по т-том пољу а ка (т—1) чвору све донде, докле моменти, које дају: реакција услед силе Р на левом ослонцу и компонента силе Р, што пада на леви чвор т-тог поља, не буду једнаки.

Реакција дејствује према прекрету на краку [ а поменута компонента на краку Г--(т— 1) 1.

Докле год буде: Ро рат А)

сила Р даваће прилог максимуму диагонале у т-том пољу.

На месту гди су оба израза једнака прилог максимуму је нула; најзад, ако се буде Р кретало и даље, однос ће постати такав, да ће прилог максимуму од силе Р бити са противним знаком; дакле сила Р дејствоваће на смањење максимума.

Према томе место, до ког сме напредовати покретан једнако подељени терет, какав се при оптерећењу моста замишља, те да се произведе максимално напрезање т-те диагонале добићемо из услова:

у ј=р ([+(т—1)2).

Гди кад заменимо вредности добијамо :

Р (п—т)А-+х) _ Рх 5 панк =— (от 1) А] из чега је: (=) А · Г

_ [(п—1) Х+т (т—1)

Продужимо горњи појас у томе пољу на обе стране до пресека, са крајним вертикалама, па ћемо добити одсечке Ми 5; пресечне тачке вертикала и продуженог појаса (би К) вежимо са доњим чворовима, (Си В) који то поље ограничавају, као што је то учињено на листу 49. сл. 4. и доведимо те две праве до пресека Координате пресечне тачке Н у односу на десни чвор означимо са х иу.

Из подобности троуглова,

д СКНое д СНби АВКНо А ВАЕ