Српски технички лист

КОНТРОЛНО ГРАФИЧКО РАЧУНАЊЕ НАПРЕЗАЊА

СТРАНА 8.

БРОЈ 1. где је Аб= "~, АЕ = 9, КУН во КоВ в= а А С = |т=+) 1

А В = (п—т), и СК= (1—х)

постоје сразмере:

—х _ (т—1А | х _ (п—т)%

Мар опеВ АЕ елити еј а из ових двеју следује

д—~ _ (т—0%-9%. ж _ п—т-А Мо

али постоји још сразмера:

5 _ [| А М Г

Дакле

д—2 _ (т—1) (4

“о | (2 — 7)

отуда: (п—"т) | + А

Гап) (т= 1) (Еп

(п—т) | • 2 [| (1—1) јт (т=1)

О или:

,

као и горе.

Овим је одређен начин изналажења границе терећења (Вејазипезасће!Ае) за напрезања, у диагонали.

Кад се на познати начин конструјише линија трансверзалних сила (А полигон) покретног терета (ва једнако подељено терећење добија се парабола), и одредимо границу терећења; онда само треба још одредити величину реакције, која одговара терећењу до тог места па је разложити на компоненте паралелне правцем диагонале и горњег појаса.

Пошто постоје попречни носачи, отпада од реакције део, који даје компонента терета у т=том пољу, што пада на леви чвор истог поља,

| Означимо са р терет на дужину јединицу, па је тај део

Ри + == 2 ,, Пренесимо РА = терету на чвор на вертикалу левог чвора дотичног поља, саставимо пренету

тачку са десним чвором истог поља, па је величина, коју та права одсеца на вертикали кроз границу терећења, количина рх. Ову количину пренесимо, помоћу паралелне линије са доњим појасом, на вертикалу другог левог чвора иза тога поља, па добивену тачку кад вежемо са десним чвором поља које испитујемо; онда та отсеца на вертикали кроз границу терећења

рез о

Овако одређену реакцију за терећење до границе (Вејазгипегвећејае) треба пренети на место гди дејствује и тамо је разложити у компоненте паралелне диагонали и горњем појасу.

Да би се ово могло извршити, треба замислити пресек кроз исто поље, тако, да се сече диагонала која је у питању. Па како силе: реакција, појас О, диагонала П,, и појас Џ, не пролазе кроз једну тачку, те да се на прост начин изврши разлагање реакције; мора се кроз пресек О, са [положити помоћна сила |. која, пролази кров пресек реакције и ЏИ. Сад реакцију равложимо на Ги Џ, 2 1 нар и О,

Тако је одређена максимална вредност за 1...

Кад је диагонала највећма напрегнута, онда је и вертикала на чијем је гсрњем крају диагонала везана такође у максималном напрезању, пошто она има да се опире вучењу диагонале. Ово би св и из сличног рачуна могло увидети.

Зарад одредбе величине напрезања у вертикали (т—41) треба дакле узети опет границу терећења у т-том пољу но пресек тако, да овај пресеца горњи појас (т—1-ог поља (т—1)-ве вертиналу и т-ти доњи појас па разлагање реакције извршити на исти начин који је горе описан за диагоналу.

Минимална напрезања диагонала и вертикала; односно напрезања са противним знаком, добићемо ако терећење извршимо с противне стране до границе терећења и употребимо позитивне трансверзалне силе.

Но како се реакције допуњују до целог терета, довољно је да извршимо описани рад од једног краја моста до другог, па ћемо добити све вредности напрезања ових конструктивних делова,

Ова напрезања од покретног терета треба, затим комбиновати са напрезањима, која добијају ти делови услед сопственог терећења па ће се тиме добити прави максимум и минимум

Полигон деформације.

На листу 49. извршено је и прорачунавање повијања свију чворова при тоталном оптерећењу и оптерећењем услед сопственог терета,

о%