Српски технички лист

СТРАНА. 4.

КОНТРОЛНО ГРАФИЧКО

РАЧУНАЊЕ НАПРЕЗАЊА. БРОЈ 1.

које одговара извршеним димензијама моста. Ово повијање израчунато је графичком конструкцијом полигона деформације (Мегвећеђипевројусоп Ројувоп Шисшат де абГогтаноп) а по методи УуУШој-а

Помоћу кремониног плана сила одређена су напрезања, и услед сопственог терета и услед тоталног оптерећења (ел. 5.). Па из ових израчунате праве дужине, за које се сваки конструктивни део истеже или скраћује. Ове су количине у милиметрима уписане у приложеном табеларном прегледу.

Принцип је овај.

Посмотримо троугао (ел. 6) коме се две стране по дужини мењају. Страна а нека се продужи за Да а страна б нека се, рецимо, скрати за дуж др Онда ће се и теме троугла преместити, Нов положај темена · после деформације страна, наћићемо лако помоћу шестара. Треба нове дужине страна захватити у шестар и њима описати луке. Пресек ових лукова одређује нови положај темена Но како су дужине Даи хђ врло мале количине, јер истезања појединих конструктивних делова моста једва односе % до 3 милиметра на дужину од 5 до 10 метара то суи померања услед ових малих промена дужина незнатна; те се и поменути луци, описани са полупречником од неколико метара, могу сматрати на кратке дужине као управне на правац дотичне стране Нов положај тачке добијамо дакле кад из крајних тачака промењених дужина страна подигнемо управне на дотичне стране и ове доведемо до пресека. (Види сл).

И ако сад посмотримо саму тачку, која се помера, видимо да треба само од ње у дотичним правцима пренети величине Да и дб па се помоћу управних конструише нов положај С'. Кад је одређен нов положај С(' онда се на сличан начин одређује и положај другог троугла, који може бити у вези са а или са б. Тим начином се налази и узајамни промењени положај целог система тачака Но овакав би цртеж за деформацију моста морао заузети врло велике димензије |

Место тога треба одредити само мрежу промена појединих т. ј. одређивати релативно померање сваке тачке односно њене две предходне у истом троуглу.

Та мрежа зове се полигон деформације.

Зарад конструкције целог полигона, деформације, треба само још знати положај ма које стране после деформације, те да се иста узме као полазна. Ако се то унапред не зна, онда се ма која, која је за лакшу конструкцију згоднија, привремено сматра као стална; па се почев од ње, конструише цео полигон деформације; па

тек после, обртањем целог полигона све док основна страна не дође у нови положај, и цео полигон доведе у природан положај.

Овде је конструкција симетрична према среДини носача (6-тој вертикали) а тако исто је и терећење симетрично, па је с тога, лако појмити да ће и деформације око ове средине бити симотричне, те ће по томе вертикала 6 остати и после деформације вертикална. С тога је и цртање полигона, отпочето са средњим чвором доњег појаса и истезањем средње вертикало.

Да пропратимо ток конструкције.

Узмимо на пример конструкцију полигона, деформације за соиствен терет носача (сол. 1). Од повољне изабране тачке препето је истезање вертикале 6 у вредности 0,496 пип у смиолу у коме би се суседни чвор на тој вертикали морао при истезању кретати, кад би се изабрата тачка сматрала као непомична. Почели осмо од доњег чвора средње вертикале и с тога је 0,426 пренесено на више јер би се у том правцу горњи чвор морао кретати кад би био Доњи непомичан.

У доњем чвору 6-те вертикале стичу се две диагонале и два доња појаса. И њима одговарајућа истезања, пренели смо у дотичним правцима и у смислу кретања суседног чвора. Дакле за леви појас одговарајуће истезање на лево, а за десни на десно, слично а и за диагонале слично њихове вредности. За, појасеве су истезвања: 0,73! пл а за диагонале 0,280 пат.

У горњем чвору исте вертикале, коме смо већ положај одредили, стичу се оба горња појаса (6-тог и 7-мог поља). Пошто се појаси скраћују (истезање негативно), морамо и смисао променути и пренети одговарајуће скраћење леве стране на десао; јер би се суседни чвор у том смислу морао кретати при скраћењу појаса, кад би овај чвор био непомичан. Из истог разлога, је скраћење десног појаса пренето на лево Вредност скраћења је — 1,181 тип.

Шеста. вертикала, појас горњи и диагонала, 6-та образују троугао. Кад опишемо напред наведене луке, односно повучемо нормале на правац диагонале и правац горњег појаса, онда је просек ових одговарајућих управних нов релативан положај горњег чвора бр. 5. и с друге стране бр. 7.

У овом чвору сад стиче се 5-та односно Т-ма верликала и 6-ти односно 7-ми појас. Њихове су деформације негативна истезања, зато их преносимо у противном смислу и то дуж — 1,176 у правцу појаса а — 0,938 у правцу вертикале бр. 5. одн. 7. 5-та вертикала, шеста, диагонала и шести доњи појас чине троугао, треће теме, односно релативни положај доњег