Српски технички лист

ОТРАНА 46.

ТАХИМЕТАР СА КРУГОМ ИЛИ СКАЛОМ

БРОЈ 2.

ТАЗИШЕТАР СА КРУГОМ ИЛИ СКАЛОМ 2

УПОРЕДНА КРИТИКА

ИНЖИЊЕРА ПУЛЕРА

превко Љ, НИКОЛИЋ.

се

Јако интересовање новијег доба за пахиметарска снимања, многолика пи удесна примена на практичне 82хтеве, изазвали су најразличитије конструкције тахиметара, а тиме су условљени п начини снимања, који су се више или мање у практици одомаћали. Џа како усљед тога постоје данас разна мишљења о употреби оваквих инструмената, то мислимо, да неће бити па одмет, ако изнесемо и сравнимо добре п зле стране најважнијих тахиметара, ослањајући се на суд самога, писца, који је заснован на његовом дугогодишњем раду на овоме пољу.

Као што је познато, тахиметарским снимањем иде се на то, да се неки део земљишта сними по своме положају п висини, а према цељима, за које ће служити снимање, одређује се и сама тачност снимања. Ноу опште узевит, код тахиметарског снимања не условљава се сасвим далека тачност, већ се гледа да снимање буде што брже, дакле у што краћем времену, па следствено и са најмање трошка.

Услове ове најбоље испуњава тахиметар, јер код њега није потребно никакво директно мерење, које обично много времена. одузима, већ се индиректним путем долази до захтеване тачности.

Џри оцени разних инструмената, на прво место долави просто, брзо и практично руковање инструментом, а величина тачности додази тек на друго место. Греши се свагда, ако се у овом случају више полаже на тачност, него ли на време п трошкове уложене.

Од тахиметара, који су се одомаћили у практици ваља разликовати две врсте: |

1.) такве, који тражене резултате, : хоривонтално одстојање и апсолутну висину снимљене тачке, дозвољавају да се очитају на инструменту, а то су тахиметри са скалама.

9.) тахиметре са кругом, код којих се до горњих вредности долази накнадно, и то разним рачунским путем,

(Овде не долази у расматрање особености хоризонталних кругова). тЕ-

Осим овога постоји принципијелна разлика у од" носу какав је положај летве при снимању 1. ј. дали је:

а) вертикалан или

ђ) нагнути положај летве, дакле вертикалан на сваку визуру.

Џрви случај употребљава се искључно Код тахиметара са скадама, код којих садашња конструкција з3ахтева, да се летва не држи вертикално.

Из овога излази, да у теоријском погледу, тахиметри са скалама имају превагу над тахиметрима са кругом, јер код њих отпада накнадно израчунавање података, а нагнуто држање летве даје мање грешке но при вертикалном држању, у колико ово вреди у опште на вертикалност саме летве.

Но ове добити не оправдавају се у практичном смислу, а то из ових разлога: Одредба одстојања и апсолутне висине на самом инструменту, дакле на терену, заметнија је и више јој времена треба него ли код тахиметра са кругом, јер изузимајући читање хоризонталнога угла морају се вршити и читања још на трима, скалама, које имају своје нонпусе ради веће тачности. Овим је већ условљено, да оваква читања више времена требају, него ли читања на хоризонталном и вертикалном

1 уивећћ, 4. Уегтеваћпрвуевеп 1898. год.

„=

кругу код оне друге врсте тахиметара ; а поред овога има

се нагласити, да је рад теренски скупљи но бироски.

Када се овоме дода и чисто практички обзир, да је тахиметар са скалама због трију скала неспретан инструменат; — да му је јустирање заплетеније; и да читања на трима нонијусима дају прилике за грубље грешке.

На услов о држању нагнуте летве код тахиметара са скалама, има се приметити следеће:

Прави положај летве, а то ће рећи вертикални на сваку визуру није тако лако постићи као само просто вертикално држање, за који треба мање интелегенције и способности раденикове.

Осим овога коректно држање нагнуте летве, могућно је само тако, ако Фигурант може да уочи инструменат, но ако то није случај, као што то бива код купираног терена, онда је Фигурант једино упућен на сигнале, који му се дају од инструмента, па и ови су спгнали без дејства на великом ветру и одстојању, па били они оптички или акустички.

По што се дакле зависност Фигурантова од инерумента не може сматрати као прилог за успех рада, то и „хваљена добит“ контролисања Фигуранта од инструмента губи много од своје вредности.

Но поред овога, код ових инструмента читање на летви одпочиње на особитој — нултој — тачци, а зна се, да се оне свагда у купираном терену не може свагда увизирати, и да се на место ове „скривене“ тачке мора бирати друга; а овакав случај не наступа никад код оне друге врсте тахиметара где се летва просто и вертикално држи.

Рад са инструментима ове последње врсте не може бити простији н. пр. очитају се сва три конца п оба угла (хоризонтални и вертикални) и то наравно пажљиво. Из овога се види већ та корист, што читање трију конаца садржи у себи контролу над грубим грешкама. јер је од прилике средњи конац раван аритметичкој средини осталих конаца. Ако пажљиво врши ову контролу карнетиста што је свагда могуће, онда не мбже бити грубе грешке у читању конаца.

Но таква проба не може да буде код читања вертикалних углова, али згодном поделом вертикалног круга могу се и овде отклонити многе трубе грешке.

Нониуси. који су уобичајени код тахиметара позајмљени од теодолита, али нису никако подесни за тахиметре. Они су оправдани и на свом месту код теодолита, где је читање углова полако и пажљиво. али не код тахиметара где се то ради брзо и где је за читање вертикалног угла дозвољен податак од 1 минуте. Према овоме азлази, да би код тахиметара требало заменути нонпус са по једним индексом ради читања, а уз то кружну поделу удесити на у града, и сваки трећи град нумерисати, а ради јаснијег читања служити се лупом, која има широко поље. На овај начин олакшало би се читање углова и осигурала тачност читања.

Вертикални положај летве, који се употребљава, изузетно код тахиметра са кругом, кориспији је од нагнутог положаја у овоме:

1 Он се даје свагда постићи, што није случај вод нагнутог положаја.

2.) Подесније за Фигуранта, па по у купираном терену коректније се изврши.

8.) Положај летве контролише одмах сам Фигурант и то дибелом на летви и једиим или двама, подунира-