Српски технички лист

СТРАНА 52.

| Фр 104 ф == 1.02 фФ= 105 | р = |1.06| 1,08 | 1,10 | 1,06 | 1.08 | 1,10 || 1,06) 1,08 1,10 б==8')1.99 | 1.71) 1.541 2.01 | 1.72 | 1.55 || 1,20] 1.78) 1,58 10 | 1,75 | 1.54 | 1.441 1.77 | 1.55 | 1.492 | 1.98 1.69' 1.45 19 | 1,69 | 1,43 | 1,39 | 1.64 | 1,44 ! 1.383 || 1,86] 1,52) 1,37 ПИВА а ДА 8182 аи | Аб Др аан ИН Да и 20 || 1,35 | 1,54 | 1,18 1,38 | 1,26 |1.21 1,67 1,37 1.509 90 || 1,95 | 1,19 | 1.16 | 1,29 | 1.229 | 1,18 | 1,73) 1,41) 1,31 407 1,2, | 1,20 | 1,18 | 1.230 | 1,24 | 1.922 | 1,97 1,57) 1.247 60 | 1.30 | 1,28 | 1.298 ||] 42 1.390 | 1,38 || 8.024 1,37 2.924 ДАТЕ САОБРАЋАЈ ОСТАЈЕ КОНСТАНТАН, озледе аивлитљиии тета тегла сна ЈА ставе слање = ли-гварлнве тог нзншавшенга гевшеатимегавена-лиинвавии апеле ено атеље зе тен адитиви елити зиагсиЕ – а ИЕ 75 | Ба == КА | | Пира | Па = Уб | = |1.о6 | 1.08 | 1.10 Бао ов 1.10 || 1.06) 1.08) 1,10 п==818.19 | 1,10 | 1,54 || 2.34 | 1,81 | 1,63 | 2.25| 1.929 1,79 10. 1,75 | 1,58 | Тао || 1,9 1,65 | 1,51 || 2.038 1,77 1,61 19: 1,60 | 1.529 131 || 176 1.55 | 1.481 1.90) 1,68) 1,54 15 | 1,46 | 1,32 1,94 || 1,62 | 1,46 ! 1,36 | 1.79 1.60) 1,49 9() || 1,33 | 1,93 | 1.17 || 1,52 | 1,30 | 1,32 | 1.70) 1.56) 1,48 90 | 1,22 | 1,16 1,14 | 1,46 | 1,38 | 1,35 | 1,69] 1,60) 1.56 40 | 1,20 | 1,16 | 1,15) 1,49 | 1,45 | 1,59 1,78) 1,79 | 1.609 60 || 1.22 | 1,21 1,19 | 1.63 | 1,61 1уво 2,02 9,01 2.00 |

Узмимо као пример профил шине од 1387" висине, какав је н. пр. употребљен на пруским држ. жељезницама. Овака шина пмала је ширину главе = 587", а после највећег трошења профил цео имао је још површину од 8510" ">, Годишња посматрана трошена (мерена, по висини шине) достизала су максимум од 2.5"", и то на косој равни код Ахена, где су максимални успони „/љ.

Нека је на једном месту констатовано годишње трошење = 0.60"" онда је површина трошења

Ба = бб да == ЗА 5

РОТ 'зав

К 83510

За овај случај дају горње таблице коефицијенат израза 6. Ј за ове вредности:

== Ио приближно.

за р = 1,06 и а == 80 бива 2 = 1.46 ар - :03 пси == ен) фри И Овшир == 20) 2 ==]:82

Ако је 6 до 8 довољно да се покрије интерес на уложени капитал, онда је најпробитачније трајање шина 80 година а површина унапред одређена за трошење има висину од 30 Х 0.60 = 187", Први би трошкови за набавку тада изнели 5. ЈУ (1 - "уо) дакле 1,30 #. К на јединицу дужине шине, п капитал нужан на измену после 30, 60 и 90 година рачунао би се према почетној вредности од 0.16 .% · ЈУ са 6%, текућег интереса, према овим податцима рачунали би се улози у резервни Фонд.

ПРИМЕНЕ ПСКУСТАВА

Број 2.

Ако се хоће да уштеди на висини шине, онда се мора усвојити већи основни издатак за саму шину п њено одржање. Усвојимо ли као време трајања само 20 година, онда добија површина трошења висину од 127" (при ширини главе од 587"), трошкови за прву набавку смањују се на 1,20. 8. ЈУ али се трошкови око обнављања (измене) после 20, 40, 60, 80 и 100 година знатно повећавају.

Ако је саобраћај незнатан, трошење по висини мерено само 0.20"" годишње, онда бива:

ит

аи 58 ЈЕ

8510 _

Ба Ио ПОНОДА

и минимум трошкова бива за # == 40. Висина површине онда је 8"", трошкови око прве набавке 1.132 а трошкови око измене после 40 и 80 година срачунавају се пз основне суме од 0.7.%. ТК са бу, текућег пптереса. Ако се на псгој прузи предпостави растећи саобраћај са повећањем од н. пр. 19, годишње, то би и онда најпробитачније трајање остало 40 година, ако се не узме краће трајање од 30 година, пошто је разлика у основном трошку мала.

У том случају бива саобраћај за 30 тодина по једначиш 18:

1 7 97 1.01—1

== 34 УМА

За прву серију шина било би повећање висине 6.04"", за другу серију порасло би на 9.427", за трећу на 12,17", а при четвртој на 17.2"".

Ако бп саобраћај годишње растао за 57, онда би минимум трошкова био # = 20, а прелазећи саобраћај за прву серију шина изнео би

УУ

што би условило повећање висине одма с' почетка за 6.677, другој серији шина морала би се висина повисити на 17.6"" ит. д. У том случају би предпоставка једнаких интервала, од“ дала најзад за праксу неупотребљиве вредности, зато се овде одступа од тота ит добија све мање вредности. Израчунавање трошкова бива, по једначини 6).

Код пруга где је у почетку саобраћаја промет врло мали, и где се тек предпоставља п очекује његово растење, узимају се минималне висине површине трошења, јер је ту највише стало до минимума трошкова, грађења. Тада се и % узима минимум.

Демонстрадија других примера излишна је, јер се у сваком специјалном случају, према местним приликама, морају одредити вредности од #, ф, Џ, Т и 4 а према њима и показане таблице поново израчунати. Најзад, да скренемо пажњу читаоца на једну особину покаваних коефицијената: предпостављена величина интересне стопе не утиче много на п, понекад % остаје исто па, било р = 1,06 или чак 1.10. Како се стопа интереса не може увек поуздано наћи, то је ова особина од приличне практичке вредности.

Видели смо да се, знајући величину саобраћаја и профил шине, даје наћи вредност од 7 за коју су трошкови минимум. У главном, овакав рачун имаће дакле вредности за сваку важнију пругу, за коју се налази прво # и према њему утврди величина профила одређеног за трошење.

~»