Српски технички лист

СТРАНА 94.

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА

БРОЈ 4

У погледу житне хране тако исто стоји, и могло би се смело тврдити, да један цео пиротски округ или један цео тимочки округ не даје за извоз толику количину колико даје само један срез јасенички.

Ово неколико факата довољни су па да покажу да би пројектованом тимочком пругом Србија могла да покаже само једно, да и она уме да прави железнице у тешком терену, са

скупим орзтетвим. ж

Мислимо, да су наводи горњи јасни и неоспорни, и да се са садашњим пројектом пруге тимочке железнице не би требало даље ни заносити. -

Када је дакле пројекат правца тимочке железнице у основи погрешан, Финансијски и технички врло тежак, питање је, да ли би се остварење ове пруге железничке са мање теренских и финансијских тешкоћа са које друге тачке

него Ниша постићи могло.

Ми мислимо, да је то лако наћи, и да је та тачка Параћин.

Ако би се за полазну тачку узео Параћин а завршну Зајечар, што износи исто одстојање _у километражи колико износи Ниш— Зајечар онда би се имале ове користи:

а). У стратегиском смислу терен куда пруга пролази, оправдан је, и станицом Зајечар добија се још једна излазна тачка према суседној држави.

6). Комерцијалне су добити, што би превоз био 88 километара крађи јер одпада растојање од Ниша до Параћина.

в). Сав извоз свиња и рогате марве, који из црноречког округа долази, има у Параћину од старине удешене инсталације за гојење, а богата моравска. долина над и испод Параћина, у кукурузу и сену, чини те је Параћин постао важно место за гојење свиња и остале стоке.

г). Теренске тешкоће на прузи ПараћинЧестобродица— Зајечар незнатне су, а једна од највећих, та је код и око Честобродице, која, не износи у дужини ни 3 пуна километра, и која је незнатна у сравњењу са тешкоћама на раније пројектованој тимочкој прузи.

Ако се сви досадашњи наводи узму у тачну оцену онда излази да би правац пруге железничке Параћин—Зајечар у свакоме обзиру био подеснији од пројектованога правца Ниш—Књажевац— Зајечар.

Када се дода овоме и та околност, да би држава ради даље везе од Зајечара до Радујевца могла под извесним концесијама уступити превоз робе п путника на, већ саграђеној узаној железници Вршка Чука друштва белгијског, која

"пруга силази до пред сами Зајечар, онда би се

задовољиле све саобраћајне потребе тога краја, не излажући се излишним трошковима око трасе Зајечар —Радујевац а ни опасностима да, у случају војених конфликата, што изгуби, пошто је пруга Вршке Чуке приватно предузеће.

На завршетку имало би се приметити и то, да, би. оваквом предложеном диспозицијом трасе и сам Књажевац дошао у непосредну саобраћајну мрежу, па било грађењем једнога огранка железничког било добрим друмом, пошто растојање Зајечар—Књажевац не износи више од 40) километара.

ПРЕДЛОГ ЗАКОМА

0 ИЗМЕНИ ЗАКОНА 0 РЕГУЛИСАЊУ ПОЛОЖАЈА ТЕХНИЧНИХ ГРАЂЕВИНСКИХ ЧИНОВНИКА од 18. Јануара 1880. год. (Збор. 35. стр. 127.)

(Прилог записнику главног скупа).

Чл. 12 замењује се и гласи:

Техничко особље Министарства Грађевина састав- |

љају: начелници оделења, инспектори, надинжињери, инжињери и подинжињери, било у самом Министарству, било по окрузима.

Чл. 18. замењује се и гласа:

Инспектори, надинжињери, инжињери и подинжињери Министарства Грађевина деле се опако исто на класе п са оноликом истом платом као и пнспектори, надинжињери, инжињери и подинжињери при дирекцији српских државних железница према чл. 58. закона о уређењу дирекције српских државних жељезница.

Чл. 14. замењује се и гласи:

Државно техничко особље, како у Министарству Грађевина, тако и по окрузима има право на пуну пензију када наврши тридесет година указне дејствителне службе. Ови они указни чиновници, који су српски грађани и према томе у активној служби Министарства Грађевина добиће но основу овога закона право на пензију која пм према плати припада.

Закон овај важи од дана, када га краљ потврди.

Препоручујемо нашем Министру Грађевина, да овај закон обнародује и о извршењу се његовом стара.

о -+-ф—ф-+ •—————————