Српски технички лист

СТРАНА 92. схваћате свој инжињерски позив. За све то добијате као одговор — казну. Данас треба да се казне неваљалци а не људи који се хоће да такмиче у послу. Код нас бива обрнуто. Ви се томе чудите, долазите до убеђења, да је боље ништа не радити. Омрзнете и живот и службу. Жалосне посљедице, али узроци су таке јачине, да се пајзад мора да подлегне. А чему ће то одвести инжињерство :

Господо, за ово што рекосмо, имамо Ффакта, Факта пеоборива.

Све ово може да изазове апатију према раду. У једном човеку. пуна воље за рад, ломи се истрајност. Постаје равнодушан, — онде гди је нужна педантерија; површпо посматра, рад гди се тражи највећа збиља.

Врло се често потрже реч: дисциплина. Заиста је нужна дисциплина у свакој струци, па и код нас, али дисциплина, која се поштује само онда, кад и старији својим понашањем осведочује да је љуби. Тражити дисцицлину од млађега, а не водити рачуна да је дужност свакога да је поштује. па и старијих, ствара у младом ишжењеру убеђење, да је дисциплина оваква каква је само за њих. Дисциплина још нигде није захтевала да се старији према млабима понашају на овај чудан начин Или су то стари појмови, који су, преживели, и ако не угину у нашој генерацији, нема сумње, да доцније неће имати прилике да их осете. Или држе да у нами тече друга крв: да су нам нерви закржљали, па на њихово држање и тон писања, могу наћи само одобравања.

Ово понашање, овај систем провлачи се, без сумње, код нас давно. У њему је оличено загонетно понашање старијих према млађима а у једном колу образованих људи Млађи човек, цун идеје ц воље за рад, наилази на меканизам, који га својом челичном јачином срља у нерад, апатију према свему што диже ипжењерску струку: убија му вољу, удаљује од онога што данас креће културни свет. Од ж"лавог раденика ствара мекушца, чији се најзад сав интелектуални рад своди на то, да добије коју класу, да се удвори старијем.

То тако најзад бива, јер је борба неједнака. Борба старијег, који вам иставља на ваше разлоге ауторитет, и иза те бусије даје вам немилосрдне ударце. Борба старчјег против млађег, чијим се разлозима не даје никаква. вредност.

Овај систем понашања и писања ствара од иоле плашљивог човека крајњу слаботињу у коме се најзад изгуби и оно мало самосталности, Њиме се никад неће челичити карактери, већ стварати ред људи, којима је идол — ситничар-

неколико РЕЧИ ВИШИМ СТАРЕШИНАМА

БРОЈ 4.

ство, морал — шпијунисање и удварање. Њиме се стварају карактери који могу да шкоде друштву и држави, А колико може шкодити самој инжињерској струци, која би се на тај начин ставила на сасвим нездраво земљиште, остављам сваком да размисли.

Да резимирамо ово што рекосмо.

Не тражимо анархију у техничкој струци. Не тражимо да млађи буде старешина старијем, да не поштује и не врши наредбе старијих. То није циљ овим редцима.

У инжињерској струци тражимо реда и озбиљна рада, али у исто време да се уклоне стара навике које сишу свеже сокове у једном организму. Тражимо да нас старешине сматрају као њихов саставни део, да заједно са њима послужим) добру отаџбине. Нека нам наређују, ми ћемо их слушати, али у њиховим паредбама не треба да буде презирања са кога вам се леди срж у костима, цинизма на ваш рад ако га самостално посматрате, а само за то што сте млађи. У њиховим наредбама не треба да буде багателисања и хумора, ако је ваше гледиште погрешно. Већ одмереном и озбиљном оценом да вас убеде о погрешном митшлењу. Не тражимо да нас нико мази, али с правом, да нам не убију вољу — то драгоцено благо сваком човеку. То су нашо жеље.

Господо ! Данашње српско инжињерство потребује снаге. Српског инжињера чекају исти радови којима су се и остали образовани народи попели па светлу висину. У целом обравованом свету инжињер се сматра као носилац културе — мотор који даје импулса свима производним гранама у једној држави. Да се до тога појма дође п код нас, треба имати људе пуна духа и енергије. Треба на неки вештачки пачин спријатељити их са мишљу, да су чињенице од којих држава има неоцењене користи. треба им једном речју отварати вољу за рад То треба радити.

Изнесох ово неколико мисли у доброј намери: што јако ценим инжињерску струку, што се бојим да каква млађа снага, у најбољој вољи за рад, не угине, само за то, што се није убрзао процес рушења, једног система, кога ће без сумње време избрисати Изнесох ово неколико редака у тежњи, да се. српско инжињерство подигне на висину, са које ће блистати: ред, рад и нарактер.

Господо! Прегнимо да срушимо што не ваља. Ако ми не успемо, створићемо терена млађој генерацији, да се бар њој мили рад. Прегаоцу Бог помаже.

===