Српски технички лист
|
СТРАНА 126
„Добри какви~људи смилују те да га спасу из
смртоносне данашње пасивности његове,
Има као што рекох озбиљних људи, који ни данас још нису изгубили наду да ће се Папамски канал, поред свих недаћа које су га до данас постигле, ипак моћи довршити. Они се још уздају да ће се кад тад дарежљивих зајмодаваца, ситних капиталиста, наћи, који ће хтети да уложе и последњи новац свој за коначан напор, да се канал сретно доврши. Неки веле да би само још 900, други пак 600, а трећи, који су и 1879, канал са уставима преддагали, не траже више н) само 500 милијона Франака.
Да ли ће се штампа и опет толико оснажити (јер нема сумње она је много изгубила од свога кредита у овом погледу) да и још једанпут наговори одушевљени Француски свет да из
· благодарности бар наспрам «Великог Француза"
доврши одпочето његово дело то је, слободно можемо рећи, велико питање.
Ко зна да ли би ми најзад све ово и доживили, да Лесепса старост није пристигла и да му се активан његов дух није уморио. Да тога није, ми би данас њега и опет можда исто
САСТАВЉАЊЕ ПРЕДРАЧУНА ЗА ГРАЂЕЊЕ ЖЕЛЕЗНИЦА
Број 5 онако слављеног гледали, као што то при отварању Сујецког канала беше. Старина Лесепс, жалосно траје данас дане своје у маломе једном дворцу у Француској; он ни од онога никаква појма често нема, што се и у најближој околини његовој врши, а да ли да оно зна, шта, се у Паризу и осталом свету догађа... Лесепс се налази у потпуно детињастом стању, Тек му овда-онда сијне стари духовити пламен његових замишљаја те се тада, и опет свога великог предузећа сети исто као и мајка свога остављеног мезимчета. Тада он прича да се ништа ваљано без њега не може учинити; — тада се журно почне спремати да се и опет врати на велико дело своје у Париз. Да, али тама му и опет наскоро захвати душу његову, дух му клоне и старина не мисли више ни на што, већ седи и само седи без да и једне речи по читаве дапе, било о Панами било о Сујецу проговори.
Штета за славу старога Лесепса што још 1888—–1887 год. није умро јер би данас ми, савременици његови без сумње овако говорили: да је стари Лесепс жив Панамски би канал био предат светском саобраћају!
#
(СВРШИЋЕ ОВ)
САСТАВЉАЊЕ ПРЕДРАЧУНА ЗА ГРАЂЕЊЕ ЖЕЛЕЗНИЦА
од
М. МАРКОВИЋА.
(НАСТАВАК)
ТУ. Цигље (опеке) и клинкери.
а. ЗЕМЉИШТЕ
Цена земљишта зависи од каквоће његове, од дебљине слоја, који се мора открити, као и од дебљине и каквоће слоја иловаче; с тога се она мора за сваку цигљану посебице одредити.
Ми ћемо овде узети средње цене.
Нека је слој иловаче 2,00" висок, и нека, је покривен слојем земље од 1,00", који се мора открити и узмимо да лежи под орницом П. класе, која кошта на 1 ар == 22,5 дин. или на 1 тш: = 0,23 динара. Претпоставимо даље, да је висина поља такова, да се исто после употребе иловаче може опета као орница плодним учинити, али да му вредност не буде већа од орнице ЈУ. класе, дакле да ће 1 ар = 12,50 динара, пли 1 те == 0,12 динара вредити. Према томе кошта ] та површине иловаче •+ • + + + . «+ = 0 дин. а, 1 лаб пловаче • · • •· » -· · - • •• • = 006,
За 1000 цигаља по 0, 00264 та“ запремине потребпо је 8,00 за" иловаче.
кошта дакле 0,18 дин.
Иловача за израду 1000 цигаља, 35,0 + (Об == + + не тла бен +
ђ. ИЗРАДА ЦИГАЉА.
1 цигљар и 2 раденика могу дневно да израде 1000 дигаља, и то: да ископају пловачу, да је на 50" даљине пренесу, да цигље начине по да их на скеде ради сушења поставе.
Руке за израду 1000 цигаља, ако рачунамо надницу цигљара е == 6,00 динара, а раденика ђ = 3,00 динара, износе ==< - 20 • + · + • • · = 12,00 дин.
С. ПЕЦИВО ЦИГАЉА,
«. Полагање цигаља у цигљањну.
Један раденик је у стању, да дневно 2000 цигаља, преносе до пећи. Овај рад кошта дакле за 1000 ци-
ПАРА ас а и а ~ о селе за = 190. дин,
2,0