Српски технички лист
Бе ит
2
гуанин Ун
1
СТРАНА 110.
ног лука, — једног од оних, који кубе носе. Он је у овој цркви облика. најмањег, јер треба да буду по данашњем обичају обе престоне иконе
поред троја врата (двери) — дакле петосовинаст. Оваке гамадне цркве засноване на строго и чисто грчком крсту — централне и крсто-
бразне — одступају највећма од старих византијских облика, јер су према данашњим приликама обредним српске православе цркве снабдевене само са најпотребпијим деловима прквеним, и немају неке делове. које су имале старе цркве — византијске, али оне су изнутра веома, прегледне, јер се у њима лепо види цео иконостас 'и место обреда пред овим са свију тачака цркве, што данашњи српски нараштај веома воли. —
Зграда ова израђена је овако: темељи су зидани чисто ломљеним каменом, сокл-елојасто дотесаним камењем. а остало зидање је мешовито изведено, 7, ломљеним каменом и '|, опека, сводови су од чистих опека. а свем сва у малтеру обичном (бели креч и песак), олепљена, је изнутра и с поља обичним малтером. али лица спољна изведена су у бојастим слојевима, наизменце већим — жућкастим, и мањим — црвеним (рујавимј — Попођена је изнутра каменим плочицама, а с поља око цркве ломљеним каменом. Кубе, венци и вратник (портал) покривени су зацинкованим лимом гвозденим, а све остало покривено је лонцима [облим црепом –/7~— |. Олуци и цеви олучни су од зацинкованог лима. Сем грађе за разне кровове и оба крила за улазна врата, нема ништа друго на овој цркви да је од дрвета. Вратник је од камена као и степевице и четири крста па краковима црквеним; прозорници су од камена и Фасонираног гвожђа. Јабука и нога њена као и крст на кубету јесу од бакра са позлатом на ватри прекаљеном. Има и громобран «симетричан» по системи профФесора К. Ценгера из Златног Прага.
Заснована је — у приземљу мерено — свега на 114,60 [) М. од којих долазе на под — унутрашњост цркве — 83, [] мет. а на зидове 34,60 П] м., те је по томе површина пода 2,398 пута већа од површине зидова.
На олтар долази 90 []м., на место за обред спољашњи 11,0 П)Мм. на певнице 18, (јм, а на место за верне 40.) (]м, те тако има места за ове последње (за народ) на квадратап метар по 3 човека рачуњено, 120 људи и око 70 ђака, а по 4 човека :60 људи и до 90 ђака. Кад су велики празници [Божић, Ускрс ит п.ј може се рачунати да ће ући и 5 људи, па чаки 6 на (]) м. пода, те би при таквој навали могло
ЦРЕВА У СЕЛУ ГУНЦАТИ
БРОЈ 5;
ући 200 и 240 људи у цркву, али се тај број не може узети у рачун обичне — осредње посете. Прорачуњена је сума била за ову грађевину, чији су темељи само 1,20 мМ дубоки и ту леже на стену — 2%.000 динара, те долази за 1 []м. засноване грађевине на, 209,42 динара, округло 210 динара — На човека и ђака просечно (160 + 90) 950 особа по 96 динара, а редуцирано само на, 160 људи, — без обзира на ђаке, — долази на човека цена од 150 динара.
Нацрт (план) и прорачун за ову цркву израдио је писац ових редака у самом министарству по званичној дужности на основу свога предлога, и предао је исту радњу 8. јула 1885. год. на даљи поступак надлежним.
По овом истом плану израђени су и на извршење отправљени у истој години нацрти са прорачунима за цркву у селу «Засавици» у срезу мачванском округа посавског (шабачког по старом) са темељима 9 м. дубоким, а над соклом зидана опекама а остало је све као и у Гунцатима, за суму од 27.000- динара, и за цркву у селу «Рудној Глави", у срезу поречкоречком округа крајинског за 25000 динара.
Према, лепој намери потписанога, да у Краљевини Србији створи што више црквица и цркава у византијском стилу, зоог чега је он себи. и круг рада у овој земљи тражио па у самоме министарству и нашао, — пресађене су цркве по овом истом обрасцу у три разна округа Србије, гди су се потребе општинске приближио подударале, а можда би могле доћи јошиу који други округ, ако би прилике истоветне биле, и ако би се дотичним општинама допала ова црква крстобразна — гамадна.
На крају нека нам је дозвољено да још и ово наведемо :
Од како смо у заједници са евоја три друга узели својевољно на св ту дужност, да у ствари израдимо обрасце планове формалпе — за нове српске цркве у византијском стилу према указаним потребама и срествима општинским, овај образац — црква гунцатска је већ осми (МШ) по реду хронолошком, а има још и других после овог. -— Ми смо узели овај на прво место с тога, што су нацрти били готови за' потребу овог листа, а друго и за тошто је овај обравац један од првих облика гамадних цркава. — О осталим израђеним обрасцима, нарочито о онима који су оригинали појединих група, било својим било својих другова, говорићемо доцније.