Српски технички лист

БРОЈ 6

трулежи удише. Отуд и равноврсних грозница које тамо владају и од којих ћу само чувену ону жуту грозницу да напоменем, од. које се за неколико часова само и најбурнији човечији живот угаси, и од које се од стотине једва тројица излече. .

Опстанак у Клону за нас бескућнике није био могући, зато смо жељезницом која спаја, оба оцеана, отишли у Панаму.

Панама је на бољем месту но Колон, варош је насељенија, има до 15000 становника, па и своју катедралу на најширем простору — нека врста «Теразија», без и једног дрвета, тамо су сви знатнији и већи хотели, ту је и дом панамске компаније а ту су и коцкарнице. Онај, који није знао шта је «рулет» могао је у Панами да научи: Човек би готово смео да каже, гледајући друштво што се вртиоко зеленог стола, да су коцкари од заната свијух народности, дали себи гепдег-уопв у Панами! Варош је на врху једне стене која задире у море, поред обале постоји и мало једно шеталиште, суво без дрвета и без икаквог зеленила: широм тротоар један од бетона. Чим сунце у море утоне, све што је жељно свежине, хити морској обали да се нагута ваздуха и да спреми уморно тело и уморан дух за наступајућу загушљиву и заптивајућу ноћ.

Ма да се каже да је Џанама здравија од Колона, то ипак никако не значи, да је жута грозница овде милостивија но тамо.

Предео је тај у ошште сав, био брдовит или раван, дуж канала између Колона и Панаме, крајње нездрав, не само за нас европејце већ и за саме црнце, па ма из којих делова света они долазили. Једино урођеници панамског земљоуза, којих је опет у незнатном броју не осећају муке и патње којима смо ми дошљаци изложени.

•

Смрт, болест и страх чине чудо и покор међу особљем. Од 100 чиновника не остају ни 25 њих по истеку једне године на земљоузу.

За три месеца тамошњег мога бављења, умрло је 20 чиновника које сам познавао и са којима сам лично долазио у додир.

Међу раденицима умирање је било јаче. они су били махом црнци са острва Јамајке и Хајити; доцније су долазили и са африкански обала.

Од Африканаца, мало се је који вратио у своју постојбину да прича о Лесепсовом делу. Њих су погађали у Африци и довађали у Панаму нарочити агенти. Ови су ступили у везу са поглаварима разних племена, задобили их новцем и поклонима, те су им ови набављали

ПАНАМСКИ КАНАЛ

СТРАНА 141

одважније људе свога племена под условом да сваки Црнац кад дође у Панаму добије 30 долара месечне плате да га дотнчан предузимач храни и да му да бесплатан стан; што се одела, тиче, ту никакав се луксуз није водио. Ови су људи били крајње лењи, али према уговору, предузимачи су ипак морали да их хране и да им уговорену месечну плату плате. У уговору није стајало колико кубних метара земље један Африканац мора да покрене па да плату заслужи, те за то су се они и сунчали на панамском сунцу, не марећи за батине, која су по неки пут добијали преко својих витких леђа.

Африканци нису много веровали у чуда модерне медецине па зато су и гинули као «муве». Кад су смртни случаји били ређи и црнац је добио леп, бео, нворендисан сандук; али, кад се епидемија појави, онда су црнци летили у насипе, па нит им је ко знао имена, нит је ко памтио место где су у опште сарањивани. Овај начин саране, брањен је тиме, што је, вељаше се, најславније за војника онда, кад му се гроб ископа на бојном пољу.

Црнци су веће Фаталисте но и сами Турци, они чекају смрт са напредном равнодушношћу. Другог друга гледа мирно где издише; па кад је живот измакао из изнуреног тела, другар му се његов диже па мирно дотадање своје место пребивања, не јављајући о томе да у његовој бараци има мртваца, ни старешини своме нити икоме другоме, већ пушта да му друг тамо, где је умро, трули и кужи ваздух. Доласком великих предузимача, ово се је у неколико изменило и ми смо морали имати нарочите надзорнике, који су дневно бар једанпут обилазили и прегледали бараке, те да се уверимо да случајно и опет нема каквог заборављеног самртника у бараци или не далеко од ње.

ж Ж ж

Један обичан раденик, зарађивао је 92 пијастера (8 динара) најмање, а раденици занатлије, имали су 3—4 па и 5 пијастера наднице. Занатлије су морале бити овако награђивани јер је у вештим раденицима била велика оскудица. Било је црнаца који о зидању ни појма нису имали; али су се они и опет зато за зидаре издавали и као такови, имали су 3—4 пијастера наднице; — ово је било и лепштеи боље за њих. но гурати вагоне по читав дан, или носити камење на глави.

За раднике, живот је тамо веома јефтин. Њихова главна рана, биле су банане а некади лебац са веома мало меса. У обична времена, кад чису имали с чим да купе ракије или вина, пили су млаку воду из потока којих тамо сија-