Српски технички лист

СТРАНА 12

Нужна количина воде за произвођење паре мора бити најмање за 207, већа од потрошње паре и то с тога, што се сва количина зоде у тендеру не претвара у «суву“, чисту пару (под П се разуме «сува“, чиста пара, без воде), већ један део воде из катла носи пара са. собом; овим тога један део воде губи се на путу између тендера и уласка у котао, пролазећи кроз недовољно заптивена места; један се опет део воде троши на квашење угља на тендеру, и најзад известан се део воде троши код инјектора, отиче напоље пре но што инјектор почне да вуче. Ови губитци зависе у знатној мери од паметног и савестног руковања, али су у неколико неизбежни. При најбољем одржавању машине потребно је најмање 1,2 пута толико воде колико паре.

Потрошња горива лако се налази кад се зна колико килограма воде пређе у пару када сагори ! килограм горива. Наш сењски угаљ,

ОДРЕДВА ГЛАВНИХ ДИМЕНЗИЈА

БРОЈ 1

кад се ! кгр. од њега сагори, производи од прилике 4,5 кгр. паре; према томе је за сењски У

ЊЕ Но ова вредност није стална ни за једно исто гориво, већ је променљива према приликама: она зависи од каквоће горива, од обдржавања машине, од умешности ложачеве, од климатских околности (ветра, температуре ваздуха и т.дД.). Исто гориво при сагоревању исте количине неће дати исту количину паре у истом времену код теретних и код брзих возова, јер је у та два случаја сагоревање различно, распириврње ватре

угаљ потрошња горива на сат (=

различно. Но као средња вредност може се П

узети 6 = 5 Кад се према томе за разне =

вредности потрошње паре израчунају одговарајуће вредности за потребну количину горива, онда ће се добити

Таблица потрошње сењеског угља на сат, на 1 км. и па 1 тон. Ем.

Одредба величине површине огњишта и одредба броја спрегнутих и слободних осовина.

Одредба величине површине огњишта. — Величина површине огњишта зависи од количине горива, која се мора у јединици времена сагорети на огњишту, да би се произвела потребна количина паре од извесног напона, и од висине слоја горива на огњишту, до које се гориво сме наслагати. Количину горива С што се мора сагорети у јединици времена, да би се произвела потребна количина паре П од прописаног напона, ми осмо малочас определили. Остаје нам још да видимо до које висине смемо гориво наслагати на огњишту. Да бисмо ову висину слоја горива на огњишту одредили морамо добро познавати хемијски и Физички састав дотичног го-

ПУЊЕЊЕ |ТЕЛГ. СНАГА | БРЗ, ВОЖЊЕ | напРЕЗ. котла – 8,/8 2 У у км. МН СИ љ, |б- ла] 6 " Па 6,95 9060 55 3,5 11,5 9,56 1075 19,50 0,1097 2552 | 0,80 9300 49, 3,5 19,1 9,69 1198 99,15 0,1195 46 085 9770 43 3,5 19,7 9,89 1188 97,80 0,1160 5455 | 0, 3090 10) 3,8 13,3 9,96 1350 33,80 0,1775 5 25 0,50 3500 36 3,8 11,5 399 1479 11,00 0,150 Ба5н | 0,20 1870 то #,) 10,9 9,42 | 1170 16,75 0,1155 па 0,95 1980 61 548 145 9 56 1148 18,80 0,1300. 5788 | 0,30 9970 53 3,75 4 9,69 1910 99,80 0),1579 286. 0,35 9500 50 3,83 19 2:80 1996 96,00 0,1788 5852 | 00 9780 43 3,11 [3,3 9,96 1314 30,60 0,9108

рива. Наш је сењски угаљ један од лаких мрких угљева; он садржи много кисеоника а мало угљеника, те стога лако гори (нужно му је мало ваздуха и слаба промаја) а не даје јаку топлоту; он садржи доста и хигроскопске воде, те ова, чим дође у додир са ватром, прелази брзо у пару, која својим напоном распршти комађе угља, на врло ситне комадиће, које промаја, усљед мале специфичне тежине овог угља, односи са, собом пре но што су потпуно сагорели и избацује кроз димњак у виду варница. Ако је промаја јака она односи са собом и избацује кроз димњак знатну количину и крупнијих варница, те тиме иде једен знатан део горива несагорео потпуно, у штету; осим тога ове су варнице

| кад изиђу из димњака и опасне, јер лако могу

бити узрок паљевинама на возу или у околини