Српски технички лист

СТРАНА 15

Број 1 ОДРЕДБА ГЛАВНИХ ДИМЕНЗИЈА џ, = 2 · 13,2 = 26,4 тони > 92,37 тони, . | онда излази да је то значи, дакле, да се са оптерећењем двеју

покретачких, спрегнутих, осовина постиже довољна адхезиона тежина, да је довољно ако су две осовине спрегнуте.

Ако хоћемо да локомотива вози са основном

_брзином од 70 километара на сат (19,4" у секунди), онда је р. на 1! тону тежине влака. _ 109-2.55 | 1000. 19,4 _ 23,8 и 3 9,81 · 190. ВЕНА 1 тону. Тада би адхезиона тежина (, имала да испуни услов 2 (, > 0,006 = 172 > 0,006. м. 2 > 0,006 · 2,2 · 1570 = 20,1 Оптерећење једне покретачке, спрегнуте,

осовине сме да износи као и горе

9. 5уд =

а оптерећење једне слободне осовине

9. БИ 1,78 = 18,9 тони,

3 у ф =>. БИ 1,0 = 10 тони.

Ако узмемо две спрегнуте осовине, онда је њино укупно оптерећење или адхезиона тежина локомотиве

д, = 2 · 13,2 = 96,4 тони > 90,7 тони, и тиме је испуњен горњи услов 4, > 0,006. м. 2 = #05

а то значи да су довољне две спрегнуте осовине, као што смо и за први случај нашли.

Тачнија вредност тежине машине налази се, пошто је укупна грејна површина Н = 130 кв. м одређена, из емпиричке Формуле

1 Мен КУПЕ = 5 Фу

и кад томе додамо тежини воде, коју котао у олужби мора у себи да садржи, а која ће се за,

· 130 = 15 + 21,7 = 36,7 тони

наш котао износити отприлике 3,5—4 куб. м. тежина машине у служби (, == #0 тони. Ако узмемо оптерећење за две спрегнуте осовине да је (, = 26 тони (адхезиона тежина машине), онда за слободне осовине преостаје 14 тони, а то је довољно да би ход машине био сигуран.

Одредба површине ложишта и броја и и величине___

трејних трајних цеви у парноме котлу.

Ми смо довде рачунали са грејном повр-_ шином Н = 120 квадр. мет. И толика и мора бити чиста, ефективна, грејна површина. Но у ствари грејна се површина мора начинити већа, из два разлога. Једно с тога што се кречни камен, који наше воде у знатној количина садрже растворен, навата у котлу на дуваре ложишта и грејних цеви и, као рђав топлоноша, ослабљава моћ спровођења, топлоте грејне површине, те се ова с тога мора начинити већа од израчунате, како бисмо сигурни били да ће и при сомањеној моћи спровођења довољно топлоте ући кроз грејну површину ради произвођења нужне количине паре. Друго с тога, што могу да наступе изванредно велики отпори, за чије је савлађивање потребно више паре но што је предвиђено, те да и у овим изванредним случајима котао може да даде довољно паре. Ми ћемо с тога узети Н = 130 квадр. мет.

Ова укупна грејна. површина Н = 130 квадр. мет. има да се раздели на непосредну грејну површину Н, ја то је унутарња површина ложишта, на коју топлота са огњишта долази директно, зрачењем) и на посредну Н, (а то је унутарња, површина грејних цеви, која добија топлоту посредно, од грејних гасова).

Директна, грејна површина, Н, узима се обично Н, = + 0—6-0 (0 површина огњишта у кв. м.. Пошто смо зв величину површине огњишта узели највећу дозвољену вредност О = 95 кв. мет. то, да не би ложиште испало одвећ велико, ми ћемо за Н, узети вредност Н, =5.0 = = 52,5 12,5 кв. м. отприлике. Онда је величина индиректне грејне површине одређена из Н, = Н—нН, = 130—12,5 = 117,5 кв. мет. То је укупна вредност унутарње површине грејних цеви. Ако са ' означимо укупни број грејних циви у котлу, са а, унутарњи пречник њин а са ју њину дужину, онда је површина пресека, (управно на правац кретања грејних гасова кроз њих) свију цеви, т. ј. величина пролазног отвора грејних гасова што са огњишта долазе

- | фи а . #77 · „амје «

и.