Српски технички лист
СТРАНА 16
а унутарња површина свију цеви, т. ј. индиректна грејна површина.
Н,
1. ду · т · |ц.
Из ове две једначине сљедује Је
4. т. 0
(ц аи
У овом изразу познато нам јен, = 190 кв. мет,; О је површина огњишта и износи 9,5 кв. м. а т је један коефицијенат, који показује величину укупног отвора свију грејних цеви у деловима површине огњишта и који се узима за камени угаљ као гориво т = 0,15—0,90: што је овај ковфицијенат т мањи то је и укупни отвор свију цеви (пролазни отвор грејних гасова) мањи, гасови теже иду кроз цеви, промаја мора бити јача (дуваљка мора са јачим напоном да ради), ради чега се мора отвор дуваљке, ексхаутора , већма сузити, чиме се опет повећава отпорни притисак паре на клипове цилиндара, те машина теже иде. Кад је опет т одвећ велико онда је и отвор грејних цеви велики, котао мора тада да има велики пречник, испада дакле тежи и скупљи. С тога се као средња и понајподеснија вредност за т узима 0,15—0,20, дакле у средњу руку 0,17. Но за мрки угаљ, ако оћемо да брзина пролажења гасова кроз грејне цеви буде иста. као и код каменог угља, коефицијенат т,. смећемо узети мањи, јер је за сагоревање мрког угља потребно мање ваздуха но за камени угаљ. Тако, ако нам је у ! сату потребно мрког угља као горива (С 1472 нгр. онда ће нам за произвођење исте количине паре и од истог напона бити потребно каменог угља
1. 45 4 1172 • 60 (претпостављајући да ! кгр. сењеког 2
угља даје +,5 а | кгр. каменог угља 6,0 кгр. паре), а то износи отприлике 1100 кгр. каменог угља. За потпуно сагоревање ! килограма каменог угља потребно је 15 кгр. ваздуха, дакле за 1100 нкгр. кам. угља потребно ће бити ваздуха 15 1100 = 16500 кгр. ваздуха; кад се томе додаду 1100 кгр. гасова (узев простоте ради да сав камени угаљ сагорев прелази у гасове, пе оставља пепела), онда укупна тежина гасова што у 1 сату пролази кроз грејне цеви износи за камени угаљ 17600 кгр. За потпуно сагоревање ! кгр. сењског (мрког) угља потребно је 10 кгр. ваздуха дакле за 1478 кгр. сењског угља потребно ће бити ваздуха 1479.10 = 14790 кгр.; кад се томе додају 1472 кгр. гасова што се развијају сагоревањем 1178 кгр. сењског угља) (претпоставив и овде простијег рачуна ради да сав сагорели угаљ прелази у гасове), онда се добија
ОДРЕДВА ГЛАВНИХ ДИМЕНЗИЈА
БРОЈ 1
14790 — 1472, 16199 кгр. као укупна количина гасова што у једном сату прође кроз отвор грејних цези код сењског угљена. За произвођење исте количине паре и од истог напона добија св дакле за камени угаљ 17600—16192 = 1408 кгр. гасова више но при сагоревању сењског угља, т. ј. за сењеки угаљ добија се, при иначе сасвим једнаким околностима, 1408 кгр. или за, 89, од количине гасова за камени угаљ мање но за камени угаљ; с тога сме и укупни отвор грејних цеви, т. ј. коефицијенат т, за 8'/, бити мањи за сењески угаљ но за камени, гасови ће у оба случаја са истом брзином пролазити кроз цеви, промаја ће бити иста. Ако је, дакле, 39 камени угаљ подесно
т = 0,17, онда ће за сењски угаљ бити исто тако подесно т == 0,17—0,08 · 0,17 сз 0,15.
Но пошто смо величину површине огњишта, О, узели 9,5 кв. м. т. ј. преко средње, обичне, мере 1,5—9 кв. м. то је и т= 0,15 веће но што је потребно у средњу руку; с тога ће сасвим довољно бити ако узмемо за сењски угаљ У 9,5
Кад нађене вредности заменимо у последњем изразу, онда се добија
коефицијенат т = ду 5 == де.
117,5
[ц Уб аи (а фљ Феба
98. ћи
| 4
Дужина [у грејних цеви, према изабратој
| конструкцији локомотиве може се према нахо-
ђењу изабрати. Ми ћемо узети |, = +,0", па онда добијамо за унутарња пречник грејних цеви вредност
1,0
[ц , 98
/
Ма аи
= 0,0408"
ађ = .0,8 "У.
Ми ћемо узати ду ~ 107/. а дебљину цеви т / п (ф р 'Т1' 25 Уа ТаКО да спољни пречник цеви буде с 10 + 22,5 = 15 Уна ; Потребан број грејних цеви налази се онда из израза
и ђ =938 ~ 230 цеви. .%,
Унутарњи пречник парног котла узима се око 1,8", што зависи од броја, пречника и размештаја грејних цеви, и његова тачна вредност добија се тек пошто се цеви уцртају.
Још нам остаје да одредимо димензије димњака и дуваљке (сксхаустора), јер и оне у знат-