Српски технички лист

СТРАНА 2

тистим сводом —, па је због једнаких мера, у основи полукубе апсиде спојено — нводељено са коритастим сводом источног дела цркве, што изгледа да је полукубе само право. продужено, јер ни оно нема никаквог зубца, који би се видио на доњој страни сводова у цркви, као што је то и правило код овог — византијског начина, грађења. —

За олтар – Бему у старохришћанском добу — дошла је апсида са спојеним источним додатком им делом испод главног лука, гди долази иконостас, који дели олтар од храма; за певнице ексцедре — и место спољњег обреда — за солеју —, обе уложине првих прозора са првим ступцима са северне и јужне стране према олтару, и место испред иконостаса — (дакле прва трећина. средњег дела, цркве са истока) — а остали део цркве, две трећине храма, — од солеје до врата, долази место за праве верне (ва лађу наос). Видели смо да олтар ове цркве нема своје нарочите апсиде одељене, већ са њиме неприметно спојене у виду целе олтарне округлине, па како је с тога црква једноапсидна, и место за олтар доста мало и стешњено, то су у источном правоугаоном додатку, — између главног дела цркве и апсиде, у дебљинама зидова израђене уложине правоугаоне, лево за прискомидију (протезис), десно за баконик, а то је могло да буде пошто је пречник полукружне апсиде исте мере као и распон отвора источног зида главног дела, над којим се подиже «главни лук», — у старо хришћанско доба звани: агсив |штрћаћв, — па је тако створена дебљина, зида у довољној мери да у њој буду и уложене, и да остане још довољно јачине зида са спољашње. стране тога источног правоугаоника. —

Олтар је виши од осталих делова црквених за један степен (15""), а сама црква три степена, (45"") над плочњаком у порти.

И у овој цркви долази иконостас над степеном испод главног лука напред спомењеног, па како је олтар свега 4. широк, он мора овде бити најмањег облика, само са пет поља, — за троја врата и две престолне иконе, — но могу доћи са обе стране поред малих (северних и јужних) врата ђаконских и црквењакових још по једца икона, прислоњена на дувар изидан, и складно у везу доведена, — или и одељено са главним делом иконостаса.

По своме спољњем скопу, нарочито пак са свога дужног облика у основи и телу, црква оваког обрасца највише се приближује храмовима старохришћанским из ирвог доба византијског грађевинарства, на име „василикама“, и

ЦРЕВА У СЕЛУ „жлни“ | БРОЈ 1

као једнопросторна црква — по дужини својој у унутрашњости ничим не подељена — најпрегледњија је, по што се може да види цео иконостас са свију места у цркви, сваки посетилац њен, али она је иначе са естетичног гледишта и најсиромашнија у утисцима архитектонске лепоте, јер нема јако обележених и у склад доведених контраста, «ношења и лебдења», сем оних мањих лукова над ступцастим појачавањима дуварова обимних и обичног правог свода, над храмом и олтаром, и особито онда не, ако унутрашњост цркве није уметнички украшена и молована. —

Црква је ова саграђета овако и од овог градива: темељи су и сокла од простог ломљеног камена, остало зидање и свођење је од опека, и све у малтеру одбелог креча и песка; олепљена је изнутра и с тоља обичним малтером, но лица су подељена у бојастим хоризонталним слојевима једнако високим, наизменце жутим и црвеним. Од тебног камена су оба ступца у спољњој — отворвој — припрати, покриваче оних четири појања — потпорника рогљева (пуно изидани торљчићи) главног дела цркве, оба крста и њихове подлогв на највишем крову, као и подлоге за офа крста од гвожђа на источним и западиим никим крововима, степени код отвореног нартеса спољњег испред уласка, и онај испод иконстаса у цркви. Попођена је изнутра опекам пљоште у малтер положеним, а ако зграде ломљеним каменом (обична калдрмај. Кровови у покривени облим црепом (_/~_ лонцима) на ршивачу дашчаном. Има олука и цеви од зацинњваног лима, необојадисанога. — Крила за враа и довратник, као и сви прозори, сем руже са почеља, од боровине су, а ова последња је од расрвине и нема крила за отварање. Остали провон сви имају крила, која су удешена и окована за отварање, застакљена обичним стаклом | масном бојом мазвана. — Она два мања крст на крајевима кровова нижих, од гвожђа су, ловом заливени у њиховим подлогама камени, и бојом масном премазани. — |

Грађевина. заузима поврине — у приземљу мерено — 118:70 [17; на по — без уложина у спољњој припрати и без прлаза вратнених долазе 83:99 []" а на зидов 53:67 [0", и по томе је површина пода 1:56пута већа од површине зидова.

Место за олтар је вели) 18:44 []" за две певнице и за ђаке — 7:60—[00] [1", за обред спољни 11:40 (07, гди верни слје 32:30 []", а споредног места — у ексонартену — има 10:50[0".

У цркву, на месту за ерне, могу стати најмање 100 људи и 48 ђав рачуњено по 3