Српски технички лист

ОТРАНА 26

олтару, подељена је у три дела, и изгледа као каква тримахаста, — тропросторна — тролађаста — василина; исто тако изгледа ова грађевина и у попречном правцу трамахаста — тропросторна , — јер је њена основа симетрична, правилан квадрат.

У оваким строго и чисто четиристубпим црквама за оклоп сводова за кракове крстене морају се најпре створити цели гамадни зидови и саме гамаде. Ово бива пресвођењем лукова са стубова на изиданим деловима гамадних зидова, и по надзидању и изравњању над овим луковима добија се тек тамо горе (у П. висини) основа за даље извођење као и код правих гамадних цркава.

Концентрично овим луковима гамадним-нутрашњим долазе прозори у спољним зидовима гамадних додатака и почетци — ноге — латица, малих за кубенцета због пресвођења самог маха додатог између ових зидова спољних и лукова са појединих стубова.

Ово су сводови најнижи и остају покривени испод кровова њихових. — Полукубе апсиде је концентрично сводовима правим а полукружним кракова крстепих, али одвојено и самостално од свода крстеног крака источног, заоквирено предњим зупцастим луком његовим са два чела, и више лежи од кубенцета — сводова — у гамадама, диагоналним иза стубова.

Труло је изнутра округло изидано над сферично шупљим сводовима — латицама — између

она четири главна лука, који омогућавају пре- ·

лав са доњег квадрата на горњи «лебдећи круг“, а с поља јекао и код свију цркава малих мера, — црквица, — рогљасто изведено, овде осмоивичасто. Кубе над трулом засвођено је полулоптастим сводом, и овај је највиши од свију сводова црквених, а и најзначајнији од евију других, јер представља симболички «Васкресење Христово.»

Подела цркве на поједине делове њене изведена је овако: ва олтар је употребљено сем апсиде и источног крака још и она два византијска додатка, десно и лево до крака, у којима су ђаконик п прискомидија, па је и ово одељено од осталих делова црквених, као код свију цркава, иконостасом, који долази и овде на почетку крака, испод главног лука источног, који је један од оних четири који трулоим кубе носе, и који се звао у доба старохришћанско «славолук» — агсив фгштрћаћв.

Певнице и место са амбоном, за спољни обред, долазе као и код «чисто гамадних цркава» готово до средине цркве испред иконостаса, а остала цела половина цркве, од места

ЦРКВА У СЕЛУ „РАСНИЦИ“

БРОЈ 2

' обреда па до самих врата, остаје за «место за | верне.»

Ни ова црква нема нарочите припрате " нартекса — за оглашене, као ни она гамадна, _гунцатска и из истих разлога, па ни других де| лова црквених које су имале старохришћанске цркве, него само оне који су апсолутно потребни према данашњим обредним приликама, ритуалним. Врата има само једна у главној осовини подужној са запада, као и код осталих цркава православних које су малих мера, — а псто тако и из истих разлога има и само једну

| апсиду на истој осовини али, са источне стране

црквене.

Црава је подигнута над плочњаком на три степена. (145 ом., а олтар за још један степен више (15 сом.), те тако она довољно изилази са њеном подлогом грађевинском — према њеним мерама малим — ван земље, и неће наступити ни са естетичне стране бојазан тако лако, да ће она кадгод изгледати, даје у исту удубљена, као што је то било код многих старих српских пркава, а услед притиска гонитеља српских хришћана, који су управо наређивали да Срби своје цркве граде — под црквени ставе — тако рећи у рупама, а никако да су допуштали подизање истих на каквом вишем — испупченом — месту, да би се оне лепо уздизале од земље, гао оно јелински храмови (из класичног доба пре Христа), који су обично зидани на бифеА ос

| удио — пупку земљином.

У овој цркви чисто «четиристубној и строго централној», у којој је олтар са обе стране природно проширен додатцима у кутовима гамада поред крака крстеног, најлепше је смештен иконостас и најзгодније употребљен, јер је исти подељен на три дела, — а не онако — без сваког уметничког осећања — да је стављен где џш испред стубова, по ове носиоце целе зграде, — дакле главне делове самог костура архитектонског — да преклапа и скрива, и ако је он — иконостас — у ствари само намештај црквени — споредни део грађевинбки, а не главни. У средњем делу између стубова, испод оног главног лука који кубе носи, долазе само три поља, главне двери и обе престоне иконе, а из- · међу делова изиданих гамадних зидова и стубова, испод лукова гамадних, по једно поље врата ђаконска са дотичним украсима архитектонским ради испуњења целог поља.

Због овог сретног момента, дељења иконостаса на троје, могућно је да се само по овом облику црквеном могу они (иконостави) правити у веома малим мерама, па с тога се могу градити и најмање цркве, као што је ова расничка | са пречником кубета од само 3 м., па може још